Живана Костић: ОЧУВАЊЕ СРПСКЕ ТРАДИЦИЈЕ У ОТАВИ

Понекад оно што изгубимо нађе пут да поново дође до нас, можда не на начин како смо се надали ... Тренутно због ограничења насталих Ковид вирусом (COVID-19) људи се осећају као да губе слободу живљења. Међутим, људи ће те путеве поново створити и добити наду за нормализацију живота.

Како је то заједница људи са простора бивше Југославије у Отави функционисала пре Ковида?

У милионском граду Отави нема нас тако много, рецимо као у Торонту. Стручни и срчани млади људи дошли су овде због ратних дешавања у нашој земљи. Свако је понео љубав према свом огњишту и традицију, са жељом да овде успостави хармонију, баш као и Свети Сава, између Запада и Балкана, одакле потичемо. Енергија и способност подигла је нову Цркву и Културни центар. Сви људи заједнице давали су и дају себе да живи то дело наших руку. То је у Отави наша Кућа. За одржавање те наше куће водила нас је љубав према Богу и ослањање на традицију – збир наших националних вредности.

Група заљубљеника у уметност уз благонаклоност управе Црквено-школског Одбора, оспособила је у Културном центру једну просторију и направила галерију. Осим класичних уметничких изложби слика, дечијих радионица и предавања прављене су и етно-изложбе едукативног карактера. Велику улогу у подршци свим организованим догађајима  доприносе и вредне жене Кола Српских сестара, својим несебичним радом.  

Неговање културног наслеђа у отавској заједници кроз рад галерије, рад ентузијаста који организују књижевне трибине, позоришне представе, гостовања значајних људи, рад црквеног хора, друштва гуслара и винара, као и многих догађаја, поставило је окосницу окупљања људи и самим тим дозволило да заједница живи, ствара и подржава цркву и парохију.

Пратећи културни програм и традиционална домаћа храна из Лике, Херцеговине и Старе Србије, људе је враћала у завичај. Пре и после вечере обилазила се изложба и људи су се подећали свога дома и завичаја гледајући изложене експонате, који су били део тог догађаја.  Многе вредне ствари и успомене донешене су из домовине. Наши људи су их дозволили да буду експонати и да се посебно за то вече изложе. Ћилими, везови, ткања као и разне алатке и предмети коришћени у домаћинству су блистали уз пратећу сценографију огњишта и дома.  Увек су таква дешавања пратиле сузе због сећања на завичај. Млади су посебно били одушевљени сазнањем да су њихови дедови, баке, очеви и мајке били вични да направе такве дивне ствари.

Изложбе поводом 800 година Аутокефалности Српске Православне Цркве, 100 година пробоја Солунског фронта, предавања о животу и раду Светог Саве, манастирима на Светој Гори и Румунији или о путовању у  Свету Земљу као и академије, позоришне представе и реситали били су увек изузетно посећени.

Представили смо Лику кроз неколико Личких прела. Културни програм, добра вечера са специјалитетима  личке кухиње одушевили су присутну публику. Херцеговачко вече осим бројних ручних радова и херцеговачке кухиње, показало је знамените јунаке и личности из Херцеговине.  Група ентузијаста-винара свеке године је приређивала Фестивал вина са обилном ловачком вечером уз пробање и оцењивање вина.  Сакупљене количине новца од таквих сусрета биле су несебичан допринос за отплату дугова око изградње наше нове Цркве и културног центра.

Незабораван дан, 12. Новембар 2016., је био догађај за прикупљање новца за израду порталног мозаика за нову Цркву. Хтели смо да дочарамо грађански живот у Војводини и Србији. Пратећа вечера је понудила је ракошну трпезу старих српских специјалитета. Жеља нам је била да представимо Војводину и Србију. Изложбу смо назвали Грађанском изложбом, која је на сликовит начин приказала делове из живота Срба у градовима у 19. веку. Многе породице су учествовале у остваривању овог пројекта. На видело су несебично изнели своје најлепше и најдрагоценије ствари да буду изложбени експонати. Галерија је била издељена на неколико сегмената : спаваћа соба, трпезарија, салон, кухиња и умиваоник.

Спаваћу собу красио је кревет са везеном постељином од шлингераја. У кревету је била положена лутка обучена у исхеклано оделце за крштење, старо 120 година,  мали опанчићи уредно сложени на ћилим поред кревета и наткасна са дивним биљурним огледалом  у сребрном раму, породичне слике и стари сат као и делови накита били су украс у спаваћој соби. На посебном столу приказане су бројне од времена пожутеле старе фотографије предака и колекција старог српског новца.

Трпезарија је чекала госте са изузетним експонатиме, који су задивили посетиоце. На трпезаријском столу се налазио уштиркан свечани столњак, а најлепши сребрни есцајг и елегантно украшени порцулански тањири красили су сто. На комоди украшена боца, сребрни чирак и комплет за кафу, а гоблен „Тајна вечера“ стајао је изнад комоде. Поред су биле постављене манекен-лутке обучене у традиционалну грађанску ношњу – либаде са дугачким рукавима, затим везене и чипкане хаљине као и бисером извезени тепелук на глави представљао је домаћицу куће.

У наставку трпазарије је био салон са неколико старинских комада намештаја. Пиротски ћилимчићи су красили под салона, на сточићу испред софе налазило се послужење кафе, на околним полицама ретке књиге и стона лампа са лепим абажуром, а изнад на зиду неколико урамљених златом вежених косовских народних мотива. Све је то одушевило посетиоце и натерало да размишљамо са сетом о прошлим временима.  

Кухињу су по зиду красиле „куварице“ са порукама домаћици, сто покривен дивно извезеним столњаком, прибор за спремање јела (стари кувар, кухињске посуде, сито, аван, шоље, млин за кафу, лампа на гас, пегла на угаљ).  Умиваоник је био украшен везеним пешкирима са порукама.

Да би смо се приближили том времену сваки посетилац ја на улазу у Српску грађанску кућу био послужен старовремским берметом „Лалин сонет“ винарије „Шљокић“, аперитивима и медом. Да би доживљај достигао врхунац за вечеру је направљен посебан мени за који се постарало Коло Српских сестара показујући широку лепезу својих способности и кулинарске вештине.

Наравно треба поменути мени који је служен гостима.  Предјело, наресци сувог меса, сир Липтауер, неколико врста пита, проја, затим  јунећа супа са резанцима и ринфлајш са сосом од мирођије и реном. Главно јело – тендерлоин у ловачком сосу са запеченим кромпирима и флекицама са купусом – „а ла гренадир марш“.  Гомбоце – кнедле са шљивама изазвале су одушевљење присутних као и китникез, ванилице и штрудле, уз сећања на мајчинске веште руке.   

Пре вечере је изведен посебан програм староградских песама, које отпевао хор „Бистрик“ из Монтреала, док је током вечере оркестар извадио потпури стариградских мелодија.  Око 200 гостију је пре и после вечере сишло до галерије да се диви изложеним експонатима и да види ову изузетну изложбу, која је трајела недељу дана.  Многи млади људи нису имали прилику да виде овакву представу живота  у Војводини и Србији. За њих је то било откривање једног прошлог времена.

Успех овог нашег представљања Војводине и Србије 19. века, био је невероватно велики и изузетно је лепо примљен од публике. На опште задовољство свих људи из заједнице уз одушевљење доживљеним, сакупљено је довољно новца и донација. Сакупљена средства су била искоришћена за куповину квалитетног материјала за израду мозаика. Рад на мозаику је био волонтерски, а радила га је група наших верника – уметника.  После годину и по дана мозаик је освештан и постављен изнад улазних врата храма Светог Стефана, где данас краси портал нове српске цркве у Отави.

Данас смо спремни  да са новим идејама идемо даље и обогатими живот наше заједнице.

Коаутори изложбе :  Живана, Маја, Јелена, Никола и Драгица