Црква Светог Саве у Ванкуверу

Црква Светог Саве у Ванкуверу

ЦРКВЕНО ШКОЛСКA ОПШТИНA СВЕТИ САВА У ВАНКУВЕРУ

505 East 63rd Ave. Vancouver, BC, V5X 2K3

 

 

Свештенство:

Jереј мр Вук Милишић
Rev. Vuk Milisic, ThM
(778) 957-9991
vuk_83 [at] yahoo.com

Парох први ванкуверски, старјешина храма

***

 

Јереј Марко Радмановић
Rev. Marko Radmanovic
(604) 600-2922
markoradm [at] yahoo.com

Парох други ванкуверски

***

 

Адреса сајта: https://www.svetisava.net/

 

 ***

 

Чланови Управног одбора:

Председник: Југослав Бајкин

Потпредседник: Мирко Марковић

Благајник: Милка Радовић

Чланови УО: Драгица Кесерић, Наташа Марјановић, Саша Лазаревић, Зоран Марковић.

Надзорни одбор: председник Горан Стојсављевић и чланови Славко Чолић и Марко Кесерић

 

 

 

ИСТОРИЈАТ

 

ПОЧЕТАК

По многим историјским и летописним записима, досељавање Срба у Британску Колумбију може се поделити у неколико периода. Први - као почетак досељавања може се узети сам почетак 20. века или период пред Први светски рат.То је период када Срби почињу да се досељавају и на просторе Британске Колумбије, у рударска насеља и у места где су биле фабрике за прераду дрвета.Из економских и социјалних разлога. Други - период између два светска рата, нарочито између 1926. и 1928. -из економских разлога. Такође и у сам Ванкувер са ближом и даљом околином, српска емиграција је долазила у све већем броју. Трећи - после Другог светског рата - политичка емиграција. Четврти - раних 70-их - из економских разлога. Пети - можда најбројнија емиграција узрокована ратом на просторима бивше Југославије досељава се у Канаду у периоду 1991-1999. године. Рачуна се да се само у овом периоду у Ванкуверу и околини населило 8.000 - 10.000 Срба.

Још од поделе Српске Православне Цркве на северноамеричком континенту, осећала се насушна потреба стварања правилне црквене заједнице на западној обали Канаде. Први састанак је сазван 23. фебруара 1969. године у хотелу Џорџија, Ванкувер, Б.К. САМОИНИЦИЈАТИВНИ ОДБОР мале групе Срба, сачињавали су: Машковић Милош, Машковић Душан, Солдат Мирко, Зекић Михајло, Милошевић Душко, Пауновић Добривоје, и неколицина других, договорили су се да закажу јавни састанак ради оснивања Српске православне цркве са опредељењем припадања Српској Патријаршији. На састанку су донете три важне одлуке:

  • да се оснује Српска православна заједница у жељи да се православна вера шири, хришћанском љубављу и поштовањем према свима другима;
  • да се обезбеди грађевински фонд за изградњу храма и умножи чланство пуног одушевљења за остварење плана;
  • изабран је Управни одбор од седам чланова са пуним правима.

Касније је решено да се ступи у везу са Његовим Преосвештенством Епископом источноамеричким и канадским господином др Савом Вуковићем са седиштем у Кливланду, Охајо, САД. Пре првог доласка у Ванкувер, Епископ Сава у преписци поручује Православној заједници: "Молим вас све именом Господа нашег Исуса Христа, уз кога је душа српскога народа чврсто везана заслугом нашег светог Саве, да се старате за Цркву Његову онако како то доликује онима који су Христови не само по имену, већ и по животима својим, и да је унапређујете жаром првих хришћана. Нека Господ разгори у срцима вашим љубав за Њега и Цркву Његову онако као што је на дан Свога Васкрса разгорео својим сапутницима у село Емаус (Лука 24, 32), јер је речено да само они који гору могу и друге запаљивати. Његово Преосвештенство Епископ источноамерички и канадски господин Др Сава Вуковић допутовао је 26. септембра 1969. у вишедневну посету где је богослужио и учествовао на конференцији Црквено-школске општине Св. Саве. Посета је била корисна, допринела је сузбијању и решавању проблема с расколом који је у Северној Америци тада владао већ седам година. У међувремену, док заједница није купила зграду, отац Крсто је служио свету литургију у здању Англиканске цркве на St.George on 2950 Laurel Street,Vancouver, BC, а заједница је припремала ручкове (агапе) после молитве.

КУПОВИНА ЦРКВЕ

Прву радосну вест у заједницу донели су господин Александар Матић и госпођа Вера Скокин јавивши да су пронашли и видели зграду цркве која је на продају. Убрзо је донесена једногласна одлука да се купи црква са салом на 505 East 63rd Ave. Vancouver, BC. Раније је то била црква United Church, која је подигнута 1913. (само данашња сала) а други део храма садашње цркве дограђен је 1937. Храм Св. Саве са салом је преведен званично на име Цркве 10. фебруара 1970.године. "Све што је било потребно за богослужење, послато је из најближе парохије - из Сакрамента. "Ова ЦШО Успенија Пресвете Богородице је помогла у моменту када је помоћ била најпотребнија", рекао је прота Крсто Рикић, захваљујући се узорном свештенику проти Миладину Гарићу, пароху из Сакрамента, Калифорнија. Дуг и хипотека на цркву Св. Саве и салу су коначно исплаћени 26. фебруара 1979., када нам је дошао први пут у канонску посету Његово Преосвештенство Епископ источноамерички и канадски господин Христофор из Еџворта, Пенсилванија.

РЕНОВИРАЊЕ ЦРКВЕ

Акција за реновацију храма и припрему за освећење, започета је договором добровољаца да израде олтарску апсиду, часну трапезу, иконостас, преправили олтар хорску бину и комплетно преправе доњу трпезарију. Елан је био на високом нивоу, тако да се све урадило што је било замишљено и договорено. Живопис на престоним иконама су уметнице Дита Цвитановић и Агнес Наумовић. Академски сликар Владета Петровић живописао је Старозаветне мотиве у доњем делу иконостаса и ликове светих апостола. Крст на врху цркве је направио и поставио брат Бранко Велеглавац.

ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА

На дан освећења цркве 25. јул 1971. Владика Сава на молитвиОбред освећења храма учинио је 25. јула 1971. Његово Преосвештенство Епископ источноамерички и канадски господин др Сава Вуковић из Кливланда, Охајо, уз саслужење протојереја Миладина Гарића, из Сакрамента, Калифорнија, јереја Богдана Зјалића из Калгарија, јереја Крсте Рикића, и протођакона господина Стевана Степанова, секретара Црквеног суда. У овом периоду купљена су звона из фонда " Светомир Матић" да би позивала верни народ на света Богослужења, наглашавала најсветији тренутак Св. Тајни, и поздрављала наше највише црквене великодостојнике, и оглашавала покојнике. У доњој просторији испод цркве основане су три канцеларије, и учионица за децу и омладину, као и библиотека.