Српска православна Епархија канадска формирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 26. маја 1983. године, на предлог тадашњег епископа источноамеричког и канадског г. Христофора (Ковачевића). Владика Христофор био је уједно и први администратор епархије, све до избора првог епископа канадског.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора 16. маја 1984. године синђел Георгије (Ђокић), духовник манастира Тавне, изабран је за епископа канадског, а Његова Светост патријарх српски г. Герман посвећује га 8. јула исте године у Саборној цркви Светог Архангела Михаила у Београду. На Покров Пресвете Богородице, 14. октобра 1984. године, владика Георгије устоличен је као епископ канадски у Цркви Светог оца Николе у Хамилтону (на улици Неш).
Ова дешавања била су само природна последица раста српске популације и развоја црквеног живота међу Србима у овој великој земљи. Прва српска црквеношколска општина на канадском тлу основана је 1912. године у Риџајни (Саскачеван), где су се скрасили српски имигранти махом из Баната. Црква Свете Тројице у Риџајни завршена је и посвећена 1916. године. Срби у Хамилтону (Онтарио) формирали су своју црквену општину 1913. године, а Црква Светог оца Николе (на улици Бич), посвећен је 15. децембра 1917. године. Овај храм је срушен када се проширила жељезара и касније је подигнута нова лепа црква на улици Бартон.
Црквени живот између два рата међу Србима у Канади обележен је великим тешкоћама, пре свега у покушајима да се пронађе начин да српски свештеници служе у српским храмовима и опслужују наше досељенике. О проблемима са којима се Црква суочавала говори и писмо првог епископа америчко-канадског г. Мардарија упућено Светом архијерејском синоду 1934. године:
„Слали смо мисионаре, монахе, али ни један се није могао задржати више од два три мјесеца. Фамилијарни свештеници још мање. Хамилтонска парохија заузима територију много већу него је Југославија. И на томе пространству су по неколико стотина и хиљада километара разбацане мале српске колоније са по две-три фамилије, које треба обилазити и опслуживати. Друга наша парохија у Риџајни – Саскачеван, која је од Хамилтона далеко отприлике онолико колико и Београд од Стокхолма, још је тежа за опслуживање”.
Са приливом српских имиграната након другог светског рата широм Канаде ничу и јачају српске колоније – у Виндзору, Торонту и Нијагара Фолсу (Онтарио), у Ванкуверу (Британска Колумбија), Летбриџу (Алберта), Монтреалу (Квебек). Година 1963. донела је драматичне промене у животу Српске православне цркве, нарочито на америцком тлу. По први пут у својој историји српска Црква доживљава раскол који траје пуних 29 година. Последица раскола је да се део парохија на америчком континенту отцепљује од Мајке Цркве и под вођством владике Дионисија формира тзв. Слободну Српску православну цркву (касније Новограчаничка митрополија). Административне измене, међутим, дешавају се и међу парохијама које остају верне Српској православној цркви са седиштем у отаџбини. Од дотадашње једне епархије, америчко-канадске, формирају се три: средњезападноамеричка, западноамеричка и источноамеричко-канадска. Први епископ источноамеричко-канадски био је Стефан (Ластавица) који води епархију од 1963. до 1967. године. Наслеђује га владика Сава (Вуковић), и од 1978. године владика Христофор (Ковачевић).
Од оснивања Епархије канадске, односно од устоличења првог епископа канадског 1984. године, изграђени су и посвећени многи храмови као и низ црквених сала, парохијских кућа и један старачки дом (Виндзор, Онтарио). Круна градитељског рада владике Георгија и Епархије канадске свакако је Манастир Светог Преображења Господњег у Милтону. Темеље првог српског манастира у Канади освештао је Његова Светост патријарх српски г. Павле 21. октобра 1992. године. Манастирска црква је саграђена и освештана 12. јуна 1994. године, а манастирски конак (владичански двор) је довршен фебруара 1995. године. Вредно је истаћи и активност негдашњег Добротворног фонда Епархије канадске „Цар Лазар”. За свој допринос у хуманитарним делатностима усмереним највише према Републици Српској и Републици Српској Крајини, фонд је 1996. године одликован од стране Светог архијерејског синода Орденом Светог Саве Другог реда.
Епархија канадска покрива територију читаве Канаде. У оквиру Епархије канадске делују 33 парохије и мисије. Овом збиру су прибројане и шест парохија које су до 2009. године припадале Новограчаничкој митрополији која је, усвајањем новог Устава Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци, престала да постоји. Тако да је богоугодно уједињење показало своје плодове и у свим црквама (сем Цркве Св. Архангела Михаила, у Торонту, на улици Делавер) једним срцем и једном душом славе име Божије, у земљи Канади.
Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, 20. маја 2015. године, епископ Георгије је трајно разрешен и на његово место као администратор, са свим правима и дужностима епархијског архијереја, постављен је Његова Светост патријарх српски г. Иринеј. Остао је на тој привременој функцији све до одабира дотадашњег епископа источноамеричког Митрофана, 25. маја 2016. године. Владика Митрофан је, 18. септембра 2016. године, устоличен у Храму Сабора српских светитеља у Мисисаги.
Издаваштво
Епархија канадска је, на иницијативу епископа канадског Георгија, децембра 1987. године покренула свој лист „Источник”, назван у част „Дабро-босанског источника” који је у 19. веку излазио у Сарајеву. Мало затим са радом почиње и истоимена издавачка кућа, која је до сада објавила на више десетина наслова. Поред књига, „Источник” сваке године издаје и двојезичне џепне календаре. Часопис „Источник” је посвећен превасходно хришћанским и теолошким темама као и књижевности, култури и животу Срба у Канади. Лист излази трипут годишње (о Васкрсу, Преображењу и Божићу) у 5000 примерака. Слава часописа је Источни петак. Лого је дизајнирао Душан Бата Бијелић. „Источник” је и име веб-странице епархије која постоји од 1998. године. За свој допринос развоју српске културе, лист „Источник” је награђен Вуковом наградом за 2005. годину, а издавачка кућа „Источник” добитник је награде „Растко Петровић” за 2006. годину. Поред штампаног формата, лист излази и у дигиталном формату од јануара 2012. године.
Савезно коло српских сестара
Позната широм Америке и Канаде, Кола српских сестара су живи и саставни део своје свете Православне Цркве и, служећи својој вери, породици и своме роду, сведоче традицију јеванђелских жена мироносица.
У Канади, основана почетком двадесетих и тридесетих година двадесетог века, већина њих су израсла у узорна кола, позната по своме раду задужбинарства и по својим културно-националном деловању. Помажући и улепшавајући храмове Господње и обогаћујући црквени живот сваке парохије, Кола српских сестара су се утемељила у живот Цркве и Епархије канадске. Својим самопрегорним и пожртвованим радом, служећи својој светој Цркви, Кола српских сестара су дала незамењиви допринос стварању, јачању и развоју Епархије канадске. Многа кола су издала споменице свога рада и живота поводом годишњица свога постојања.
Оснивањем самосталне Епархије канадске, сестринске дужности и обавезе су уздигнуте на ниво епархије. Тако се јавила потреба за оснивањем Савезног кола, које је требало превасходно да брине о резиденцији епископа, о свечаностима епархије и, према својим могућностима, доприноси идржавању новоосноване Епархије канадске. Посебне његове дужности су да повезује и уједињује рад црквених кола, тесно да сарађује са локалним црквеним колима и да усклађује активности свих на верским и културно-просветним плановима Епархије канадске.
На оснивачкој скупштини Савезног кола српских сестара Епархије канадске у Српском центру у Мисисаги 2. фебруара 1985. године, управни одбор – на челу са првом председницом Милком Милуновић – изгласао је правилник СКСС у складу са Уставом СПЦ и Уставом СПЦ у САД и Канади. Исте године, петнаест локалних црквених кола ујединило се у СКСС које постаје организација са преко 610 чланица. Бројно стање варира током година али увек остаје на завидном нивоу. Савезно коло је и даље веома активно и примило је бројне нове чланице, посебно након што је нови талас српских имиграната дошао у Канаду по избијању рата у Југославији. Ова млађа генерација сестара, чије је чланство у појединим колима све бројније, достојно наставља традицију својих бака и својих мајки, и залажу себе за даљи напредак наше епархије.
Све преминуле сестре чланице, молитвено помињемо сваке године о слави СКСС у Недељу Свих Светих – патрона СКСС. Молимо се за покој њихових душа и чувамо успомене на све њих међу нама. Помињемо наше старије сестре, наше почасне чланице – које су са својим породицама дугогодишњим радом служиле својој Цркви.
Камп за децу
Од 2018. године се, архијерејским благословом митрополита канадског др Митрофана и иницијативом потпредседника Светосавског омладинског фонда Рајка Ђурђевића, одржава летњи дечији камп на имању Манастира Светог Преображења Господњег у Милтону. Камп окупља стотине деце узраста од шест до петнаест година из парохија широм Епархије канадске пружајући им прилику да расту у вери, заједништву и љубави према Цркви Божијој. Свакодневни програм (пет дана од понедељка до петка) обухвата Свету Литургију, верску наставу, исповест и причешће као и разноврсне уметничке, креативне и спортске активности. Посебна пажња посвећена је црквеном појању и духовним песмама, кроз које деца уче да се моле, славе Бога и осете лепоту православне музике и духовности. Камп представља благословено пространство дечје радости, молитвеног духа и братске љубави, утемељено на труду свештенства, учитеља и преданих добровољаца – све на славу Божју и на узрастање деце у Христу.
