Епархија канадска је епархија Српске православне цркве која покрива територију читаве Канаде од Атлантског до Тихог океана. По територији је највећа епархија Српске православне цркве.
Епархија канадска је подељена на два архијерејска намесништва: источно-канадско и западно-канадско. У оквиру епархије делују свеукупно 33 парохије и мисије у шест покрајина: Онтарио, Квебек, Британска Колумбија, Алберта, Манитоба и Нова Шкотска. Најсевернија парохија је у Едмонтону, а најисточнија у Халифаксу.
Седиште епархије (манастирска црква и владичански двор) се налази у Милтону, а саборни храм (Црква Светог оца Николе на улици Неш) се налази у Хамилтону.
Историјат епархије
Идеју за оснивање Епархије канадске покренуо је још, за време свог овоземаљског живота, свети владика Николај (Велимировић).
Прва српска црквеношколска општина на канадском тлу основана је 1912. године у Риџајни (Саскачеван), где су се скрасили српски имигранти махом из Баната. Црква Свете Тројице у Риџајни завршена је и посвећена 1916. године. Срби у Хамилтону (Онтарио) формирали су своју црквену општину 1913. године, а Црква Светог оца Николе (на улици Бич), посвећен је 15. децембра 1917. године. Овај храм је срушен када се проширила железара и касније је подигнута нова лепа црква на улици Бартон.
Црквени живот између два рата међу Србима у Канади обележен је великим тешкоћама, пре свега у покушајима да се пронађе начин да српски свештеници служе у српским храмовима и опслужују наше досељенике. О проблемима са којима се Црква суочавала говори и писмо првог епископа америчко-канадског г. Мардарија упућено Светом архијерејском синоду 1934. године:
„Слали смо мисионаре, монахе, али ни један се није могао задржати више од два три мјесеца. Фамилијарни свештеници још мање. Хамилтонска парохија заузима територију много већу него је Југославија. И на томе пространству су по неколико стотина и хиљада километара разбацане мале српске колоније са по две-три фамилије, које треба обилазити и опслуживати. Друга наша парохија у Риџајни – Саскачеван, која је од Хамилтона далеко отприлике онолико колико и Београд од Стокхолма, још је тежа за опслуживање”.
Са приливом српских имиграната након Другог светског рата широм Канаде ничу и јачају српске колоније – у Виндзору, Торонту и Нијагара Фолсу (Онтарио), у Ванкуверу (Британска Колумбија), Летбриџу (Алберта), Монтреалу (Квебек). Година 1963. донела је драматичне промене у животу Српске православне цркве, нарочито на америчком тлу. По први пут у својој историји српска Црква доживљава раскол који траје пуних 29 година. Последица раскола је да се део парохија на америчком континенту отцепљује од Мајке Цркве и под вођством владике Дионисија формира тзв. Слободну Српску православну цркву (касније Новограчаничка митрополија). Административне измене, међутим, дешавају се и међу парохијама које остају верне Српској православној цркви са седиштем у отаџбини. Од дотадашње једне епархије, америчко-канадске, формирају се три: Епархија средњезападноамеричка, Епархија западноамеричка и Епархија источноамеричка и канадска. Први епископ источноамерички и канадски био је владика Стефан (Ластавица) који води епархију од 1963. до 1967. године. Наслеђује га владика Сава (Вуковић), и од 1978. године владика Христофор (Ковачевић).
Као природна последица раста српске популације и развоја црквеног живота међу Србима у Канади, српски национални представници су на разним скуповима у овој великој земљи у послератним годинама често истицали потребу за оснивање самосталне епархије, што је народ обично поздрављао аплаузом, али се и на томе обично све завршавало. Првобитна молба за оснивање Епархије канадске, потписана од стране свештеника и представника црквеношколских општина у Канади, послата је на даљи увиђај Патријаршији у Београду преко Епархије источноамеричке и канадске, 10. марта 1981. године. Тада се и озбиљније кренуло са овом племенитом идејом.
На предлог тадашњег епископа источноамеричког и канадског г. Христофора (Ковачевића), Српска православна Епархија канадска формирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 26. маја 1983. године. Оснивачку скупштину сазвао је Владика Христофор у Хамилтону, 1. октобра 1983. године. На тој скупштини изабран је први Епархијски одбор за Канаду по одлуци Патријаршијског сабора. Владика Христофор био је уједно и први администратор Епархије канадске, све до избора првог епископа канадског.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора 16. маја 1984. године синђел Георгије (Ђокић), духовник манастира Тавне, изабран је за епископа канадског. Хиротонисан је од стране Његове Светости патријарха српског г. Германа 8. јула исте године у Саборној цркви Светог Архангела Михаила у Београду. Сан три генерације Срба из Канаде да имају свога канадског владику постао је стварност на Покров Пресвете Богородице, 14. октобра 1984. године, када је владика Георгије устоличен као епископ канадски у Цркви Светог оца Николе у Хамилтону (на улици Неш).
Од оснивања Епархије канадске, односно од устоличења првог епископа канадског 1984. године, изграђени су и посвећени многи храмови као и низ црквених сала, парохијских кућа и један старачки дом (Виндзор, Онтарио). Круна градитељског рада владике Георгија и Епархије канадске свакако је Манастир Светог Преображења Господњег у Милтону. Темеље првог српског манастира у Канади освештао је Његова Светост патријарх српски г. Павле 21. октобра 1992. године. Манастирска црква је саграђена и освештана 12. јуна 1994. године, а манастирски конак (владичански двор) је довршен фебруара 1995. године. Вредно је истаћи и активност негдашњег Добротворног фонда Епархије канадске „Свети Цар Лазар”. За свој допринос у хуманитарним делатностима усмереним највише према Републици Српској и Републици Српској Крајини, фонд је 1996. године одликован од стране Светог архијерејског синода Орденом Светог Саве другог степена.
Одлуком Светог архијерејског сабора од 21. маја 2009. године, све парохије у Канади под омофором су Епархије канадске. Епархији канадској су прибројане и шест парохија које су до тада припадале Новограчаничкој митрополији која је, усвајањем новог Устава Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци, престала да постоји. Овај догађај је свечано прослављен Литургијом јединства у Манастиру Светог Преображења Господњег у Милтону на Епархијски дан, 14. јуна 2009. године. Богоугодно уједињење показало је своје плодове. У свим црквама у земљи Канади (сем Цркве Светог Архангела Михаила на улици Делавер у Торонту) једним срцем и једном душом славе име Божије.
Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, 20. маја 2015. године, епископ Георгије је трајно разрешен и на његово место као администратор, са свим правима и дужностима епархијског архијереја, постављен је Његова Светост патријарх српски г. Иринеј. Остао је на тој привременој функцији све до одабира дотадашњег епископа источноамеричког Митрофана, 25. маја 2016. године. Владика Митрофан је, 18. септембра 2016. године, устоличен у Храму Сабора српских светитеља у Мисисаги.
