Српска православна епархија канадска формирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 26. маја 1983. године, на предлог тадашњег епископа источноамеричког и канадског г. Христофора.
Владика Христофор био је уједно и први администратор Епархије, све до избора првог епископа канадског.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора 16. маја 1984. године синђел Георгије (Ђокић), духовник манастира Тавне, изабран је за епископа канадског, а Његова Светост патријарх српски г. Герман посвећује га 8. јула исте године у Саборној цркви Светог Архангела Михаила у Београду. На Покров Пресвете Богородице, 14. октобра 1984, владика Георгије устоличен је као епископ канадски у Цркви Светог оца Николе у Хамилтону (153 Nash Rd. S.).
Ова дешавања била су само природна последица раста српске популације и развоја црквеног живота међу Србима у овој великој земљи. Прва српска црквеношколска општина на канадском тлу основана је 1912. године у Риџајни (Саскачеван), где су се скрасили српски имигранти махом из Баната. Црква Свете Тројице у Риџајни завршена је и посвећена 1916. године. Срби у Хамилтону (Онтарио) формирали су своју црквену општину 1913. године, а храм Светог оца Николе, (на Bich St.) посвећен је 15. децембра 1917. Овај храм је срушен када се проширила жељезара и касније је подигнута нова лепа црква Св. Николе на Barton St.
Црквени живот између два рата међу Србима у Канади обележен је великим тешкоћама, пре свега у покушајима да се пронађе начин да српски свештеници служе у српским храмовима и опслужују насе досељенике. О проблемима са којима се Црква суочавала говори и писмо првог епископа америчко-канадског г. Мардарија упућено Светом архијерејском синоду 1934. године. "Слали смо мисионаре, монахе, али ни један се није могао задржати више од два три мјесеца. Фамилијарни свештеници још мање", пише епископ и поред материјалних разлога наводи и онај други, можда теже савладив: "Хамилтонска парохија заузима територију много већу него је Југославија. И на томе пространству су по неколико стотина и хиљада километара разбацане мале српске колоније са по две-три фамилије, које треба обилазити и опслуживати. Друга наша парохија у Риџајни - Саскачеван, која је од Хамилтона далеко отприлике онолико колико и Београд од Стокхолма, још је тежа за опслуживање".
Са приливом српских имиграната након другог светског рата широм Канаде ничу и јачају српске колоније – у Виндзору, Торонту и Нијагара Фалсу (Онтарио), у Ванкуверу (Британска Колумбија), Летбриџу (Алберта), Монтреалу (Квебек). Година 1963. донела је драматичне промене у животу Српске православне цркве, нарочито на америцком тлу. По први пут у својој историји Српска црква доживљава раскол који траје пуних 29 година. Последица раскола је да се део парохија на америчком континенту отцепљује од Мајке Цркве и под вођством владике Дионисија формира тзв. Слободну Српску православну цркву (касније Новограчаничка митрополија). Административне измене, међутим, дешавају се и међу парохијама које остају верне Српској православној цркви са седиштем у Отаџбини. Од дотадашње једне Епархије, америчко-канадске, формирају се три: Средњезападноамеричка, Западноамеричка и Источноамеричко-канадска.
Први епископ источноамеричко-канадски био је Стефан (Ластавица) који води Епархију од 1963. до 1967. године. Наслеђује га владика Сава (Вуковић), и од 1978. године владика Христофор (Ковачевић).
Од оснивања Епархије канадске, односно од устоличења првог епископа канадског 1984. године, изграђени су и посвећени следећи храмови: капеле у Отави, Мисисаги и у Епископској резиденцији у Торонту; цркве у Ошави, Киченеру, Оквилу, Лондону, Калгарију, Едмонтону, Винипегу; обновљена је и живописана црква у Риџајни. Саграђен је низ црквених сала, парохијских кућа и један старачки дом (Виндзор, Онтарио). Круна градитељског рада владике Георгија свакако је Манастир Светог Преображења Господњег у Милтону. Темеље првог српског манастира у Канади свештао је Његова Светост патријарх српски г. Павле 23. октобра 1992. године. Манастирска црква је саграђена и освештана 12. јуна 1994. године, а манастирска зграда (конак) фебруара 1995.
У оквиру Епархије делује Савез кола српских сестара Епархије канадске. Савез је основан у Мисисаги 2. фебруара 1985. године.
Вредно је истаћи и активност Добротворног фонда Епархије канадске "Цар Лазар". За свој допринос у хуманитарним делатностима усмереним последњих година највише према Републици Српској и Српским Крајинама, Фонд је 1996. године одликован од стране Светог архијерејског синода Орденом Светог Саве Другог реда.
Српска православна Епархија канадска покрива територију читаве Канаде. У оквиру Епархије делују 33 парохије и мисије. Овом збиру су прибројане и 6 парохија које су донедавно припадале Новограчаничкој митрополији, која је усвајањем новог Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци престала да постоји. Тако да је богоугодно уједињење показало своје плодове и у свим, (сем цркве Св. Архангела Михаила, у Торонту, на Delaware St.) једним срцем и једном душом славе име Божије, у земљи Канади.
Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, 20. маја 2015, Епископ Георгије Ђокић је трајно разрешен и на његово место као Администратор, са свим правима и дужностима епархијског архијереја, постављен је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Остао је на тој привременој функцији све до одабира дотадашњег епископа источноамеричког Митрофана, 25. маја 2016. године. Владика Митрофан је, 18. септембра 2016. године, устоличен у Храму Сабора српских светитеља у Мисисаги.
Издавачка делатност
Епархија канадска је, на иницијативу епископа канадског Георгија, децембра 1987. године покренула свој лист „Источник”, назван у част „Дабро-босанског источника” који је у 19. веку излазио у Сарајеву. Мало затим са радом почиње и истоимена издавачка кућа, која је до сада објавила на више десетина наслова. Часопис је посвећен превасходно хришћанским и теолошким темама као и књижевности, култури и животу Срба у Канади. Лист излази трипут годишње у 5000 примерака. Источник је и име веб-странице епархије која постоји од 1998. године. Слава часописа је Источни петак.
Лого је дизајнирао Душан Бата Бијелић. Првобитна штампарија Источника налазила се у једном стану у улици Парклон 80 (енгл. 80 Park Lawn Road) у западном делу Торонта.
Источник се први пут појављује са својим штандом на Београдском сајму књига 2000. године. За свој допринос развоју српске културе, Источник је награђен Вуковом наградом за 2005. годину. Поред штампаног формата, лист излази и у дигиталном формату од јула 2012. године.
