Богослужења у манастиру се врше свакодневно
Радним данима:
Јутрење у 7 часова
Вечерња служба у 17 часова
Суботом:
Јутрење у 8 часова, а у наставку Света Литургија
Недељом:
Јутрење у 9 часова, а у наставку Света Литургија
Манастир Светог Преображења Господњег у Милтону, Онтарио, први је и, за сада, једини српски православни манастир у Канади. Манастир се налази у области одрона Нијагаре изузетне лепоте заштићене од стране Уједињених нација. Положај манастир је такав да се налази надомак највећих онтаријских градова са значајним бројем српских колонија: пола сата вожње од Торонта на истоку, Хамилтона на југу и Киченера на западу. Манастирска црква се налази на брду које је названо Таворско брдо и средишњи је део Парохије бурлингтонско–милтонске коју опслужује о. Александар Митровић.
Тежња српске заједнице у Канади да изграде свој манастир изражена је још у надањима светог владике Николаја (Велимировића). Реализација ових тежњи започета је формирањем самосталне епархије и доласком епископа канадског Георгија на чело епархије. На заседању Епархијске скупштине у Ванкуверу, 26. децембра 1987. године, епископ Георгије поставља питање подизања манастира у Епархији канадској, а окупљени делегати једногласно прихватају овај предлог. У пролеће 1988. године Епархијски савет сазнаје да се у подручју града Милтона продаје парцела површине 20 хетара (43 екра). Ову информацију донели су Гојко Кузмановић и Бранко Вучковић који су први видели имање и проценили да се ради о идеалном месту за подизање манастира. Имање на адреси 7470 McNiven Road купљено је 2. маја 1988. године. Пет месеци касније, 2. октобра 1988. године, епископ Георгије и окупљено свештенство освећују земљиште. Кумови овог чина били су браћа Владо и Ђорђе Вучковић, синови Бранка Вучковића.
Макета манастира коју је саградио сабрат манастира Каона и тадашњи секретар Епархије канадске Милутин (Кнежевић) је по први пут изложена и представљена 12. августа 1989. године.
Камен-темељац будућег манастира осветио је патријарх српски г. Павле, 21. октобра 1992. године. Саслуживали су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, митрополит средњозападноамерички Христофор, митрополит новограчанички Иринеј, епископ жички Стефан, епископ нишки Иринеј, епископ канадски Георгије и епископ источноамерички Митрофан. На епархијском имању у Милтону, патријарх Павле је потписао повељу која је касније уграђена у темељ манастирске цркве.
На манастирском сабору од 7–8. августа 1993. године, епископ далматински Лонгин је, уз саслужење епископа канадског Георгија, извршио освећење Светосавског крста који је позлаћен и подигнут на куполи, 25. августа 1993. године.
Патријарх Павле је осветио и манастирску цркву на дан завршетка њене изградње, 12. јуна 1994. године. Саслуживали су митрополит средњозападноамерички Христофор, епископ нишки Иринеј, епископ славонски Лукијан, епископ канадски Георгије, епископ горњокарловачки Никанор, епископ источноамерички Митрофан, епископ британско-скандинавски Доситеј и епископ милешевски Василије. Присуствовало је око двадесет хиљада људи, а међу бројним гостима из Шведске, Аустралије, Енглеске и других земаља налазио се и принц Томислав Карађорђевић. Главни пројектант манастира био је Бранко Џелетовић, а највећи донатори Драгомир Карић и задужбинар Гојко Кузмановић.
Живописање цркве започето је по њеној изградњи, а одвијало се у неколико фаза. Иконостас је урадио дуборезац Момчило Милошевић из Прељине код Чачка, а иконопис и живопис је дело Драгомира Драгана Марунића, иконографа и фрескописца из Београда, чији је син Немања Марунић учествовао у осликавању манастирске капеле. Почетком 2002. завршен је рад на фрескописању. Величанствена фреска Христа Пантократора на куполи храма, композиције Преображења Господњег, Уласка у Јерусалим, Прања ногу, Издајства Јудиног, Силаска у Ад остаће као вечно сведочанство о стварном лику православног народа српског у деценији у којој су се и на овим просторима о њему шириле најбезочније лажи.
Наш једини манастир у Канади чувен је на Америчком континенту и по томе што се у њему чувају делови и честице нетрулежних моштију великих Хришћанских светитеља с почетка историје цркве, од првог до трећег века: Св. Василија Великог, Св. Игнатија Богоносца, Св. Атанасије Великог, Св. Поликарпа Смирнског, Св. Пантелејмона, Св. Харалампија, Св. Нектарија Егинског, Св. Ирине и мошти Св. Нектарија Оптинског светитеља с почетка 20. века.
Од голе ледине, за свега неколико година Срби Канаде подигли су праву малу оазу наше духовности.
Одмах уз манастирску цркву налази се велики пикник простор са свим пратећим садржајима: летњим павиљоном, кухињама, пецаном, спортским теренима за фудбал, одбојку и кошарку. За најмлађе је уређен посебан кутак где могу безбрижно и безбедно да се играју.
Због своје изузетне лепоте и могућности које пружа, у манастиру је одржана централна свеправославна прослава Хришћанства за све помесне јурисдикције у Канади, 24. јуна 2000. године.
Важнији дани у које се у манастиру окупља велики број људи су слава манастирске капеле Света Три Јерарха (12. фебруар), слава епархијске издавачке куће Источни петак, Епархијски дан (недеља Свих Светих што је прва недеља по Духовима), Манастирски сабор (недеља уочи почетка Госпојинског поста), слава манастира Преображење Господње (19. августа) и слава епархије Покров Пресвете Богородице (14. октобра).
Манастирски конак/владичански двор
У владичанском двору, у непосредној близини Манастира Светог Преображења Господњег у Милтону, налази се седиште Епархије канадске на челу са митрополитом канадским Митрофаном.
Првобитни владичански двор Епархије канадске налазио се у западном делу Торонта на адреси 5A Stockbridge Avenue. Питање градње новог двора покренуто је 1988. године одмах након освећења земљишта од двадесет хектара на ком је Манастир Светог Преображења Господњег касније изграђен. Пројекат је израдио локални архитекта Бранко Џелетовић. Дворска фасада, поред симбиозе савремених и византијских архитектонских и декоративних елемената, попримила је и елементе српских средњовековних манастира (бифоре и трифоре).
Двор је осветио митрополит дабробосански Николај, 7. августа 1994. године. Градња двора завршена је почетком фебруара 1995. године. Након изградње, придворна капела Света Три Јерарха је измештена из првобитног двора у нови двор где се сада налази на горњем спрату здања. Капела је освећена на дан славе капеле, на Света Три Јерарха 12. фебруара 1995. године. Чин освећења извршили су епископ канадски Георгије, епископ источноамерички Митрофан и епископ западноамерички Јован. У двору се налази и велика сала за даће и парастосе.
Испред двора се налази спомен-фонтана посвећена Николи Тесли, постављена 2006. године поводом 150 година његовог рођења.
Манастирска библиотека
Библиотека Манастира Светог Преображења Господњег налази се у склопу Манастира Светог Преображења Господњег. Зграда уједно служи и као музеј и архива Епархије канадске.
Приликом прославе двадесетпетогодишњице осамостаљења Епархије канадске, 17. октобра 2009. године је непосредно поред владичанског двора изграђен eпархијски музеј, архива и библиотека са десет хиљада књига. Манастирску библиотеку успоставила је Мирјана Томичић, 1995. године. Новосаграђена камена зграда заменила је стару трошну кућицу која је била последње здање које је преостало од пређашњих власника имања. Прослава је тог дана почела Светом архијерејском литургијом коју су торжествено служили епископ канадски Георгије, епископ будимски Лукијан и епископ британско-скандинавски Доситеј уз саслужење свих свештеника Епархије канадске. Освећење зграде извршио је епископ британско-скандинавски Доситеј.
Зграду су саградили машински инжењери Благоје Савић и Слободан Гојковић представљајући компанију Савић хоумс из Киченера. Специјална врата на улазу поклон су власника компаније Локвуд Љубише Милића, прозоре је даровао јереј Иван Радовић из Торонта а фасаду су радили браћа Радислав и Миломир Ракановић. Дизајн унутрашњости библиотеке урадили су дизајнер Ненад Штрбац из Ванкувера и дрворезац Ђорђе Игњатић из Отаве.
Манастирско гробље
На делу имања такође се налази и прво српско гробље у Канади са преко 350 гробних места. До изградње манастира су Срби у вечини случајева сахрањивани на деловима општинских гробља издвојени за православне сахране као што су гробље Вудланд у Хамилтону, гробље Ландис лејн у Најагара Фолсу или гробље Јорк у Торонту зато што покрајински закони нису дозвољавали оснивање гробља у црквеним портама у 20. веку (цркве које су их имале могле су да наставе да их користе али то су углавном биле веома старе англиканске, католичке или протестантске цркве). При крају 20. века су се закони изменили а у време градње манастира, општина је одлучила да је у питању довољно велико земљиште у сеоској општини па је и гробље одобрено.
На гробљу су сахрањене многе значајне личности Епархије канадске и српске дијаспоре у Канади. Молимо се да Господ Бог упокоји њихове душе тамо где праведници почивају. Вечнаја памјат!
