Манастир

Богослужења у манастиру се врше свакодневно

Радним данима:

Јутрење у 7 часова

Вечерња служба у 17 часова

Суботом:

Јутрење у 8 часова, а у наставку Света Литургија

Недељом:

Јутрење у 9 часова, а у наставку Света Литургија

Адреса: 7470 McNiven Rd. Campbellville, ON, L0P 1B0

Телефон: 905 878 0043 / 905 878 3438

Парохија: Бурлингтонско-милтонска (парохију опслужује о. Александар Митровић)

Манастир Светог Преображења Господњег у Милтону, Онтарио, први је и, за сада, једини српски православни манастир у Канади. Манастир се налази у области одрона Нијагаре – изузетне лепоте заштићене од стране Уједињених нација. Положај манастир је такав да се налази надомак највећих онтаријских градова са значајним бројем српских колонија: пола сата вожње од Торонта на истоку, Хамилтона на југу и Киченера на западу. Манастирска црква је подигнута на 103 стуба који почивају на природној стеновитој узвишици која ја названа Таворско брдо у част горе Тавор.

Тежња српске заједнице у Канади да изграде свој манастир изражена је још у надањима светог владике Николаја (Велимировића). Реализација ових тежњи започета је формирањем самосталне епархије и доласком епископа канадског Георгија на чело епархије. На заседању Епархијске скупштине у Ванкуверу, 26. децембра 1987. године, епископ Георгије поставља питање подизања манастира у Епархији канадској, а окупљени делегати једногласно прихватају овај предлог. У пролеће 1988. године Епархијски савет сазнаје да се у подручју града Милтона продаје парцела површине 20 хетара (43 екра). Ову информацију донели су Гојко Кузмановић и Бранко Вучковић који су први видели имање и проценили да се ради о идеалном месту за подизање манастира. Имање на адреси 7470 McNiven Road купљено је 2. маја 1988. године. Пет месеци касније, 2. октобра 1988. године, епископ Георгије и окупљено свештенство освећују земљиште. Кумови овог чина били су браћа Владо и Ђорђе Вучковић, синови Бранка Вучковића. Марија Јовин, архитекта из Србије, била је ангажована да приреди, по упутствима владике Георгија, планове манастира. Планови су одобрени на Епархијској скупштини одржаној у Виндзору, 1989. године. Уз поменуту Марију Јовин, допринос градњи дао је и архитекта Ричард Рајхард из архитектонске фирме „Снајдер Рајхард Марш”. Главни пројектант манастира био је инж. Бранко Џелетовић, а радове је изводио и протомајстор Ранко Вукосављевић. Макета манастира коју је саградио сабрат Манастира Каона и тадашњи секретар Епархије канадске Милутин (Кнежевић) је по први пут изложена и представљена 12. августа 1989. године.

Камен-темељац будућег манастира осветио је патријарх српски г. Павле, 21. октобра 1992. године. Саслуживали су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, митрополит средњозападноамерички Христофор, митрополит новограчанички Иринеј, епископ жички Стефан, епископ нишки Иринеј, епископ канадски Георгије и епископ источноамерички Митрофан. На епархијском имању у Милтону, патријарх Павле је потписао повељу која је касније уграђена у темељ манастирске цркве. Темељи манастира освештани су 2. маја 1993. године. На манастирском сабору од 7–8. августа 1993. године, епископ далматински Лонгин је, уз саслужење епископа канадског Георгија, извршио освећење Светосавског крста који је позлаћен и подигнут на куполи, 25. августа 1993. године. Патријарх Павле је осветио и манастирску цркву на дан завршетка њене изградње, 12. јуна 1994. године. Саслуживали су митрополит средњозападноамерички Христофор, епископ нишки Иринеј, епископ славонски Лукијан, епископ канадски Георгије, епископ горњокарловачки Никанор, епископ источноамерички Митрофан, епископ британско-скандинавски Доситеј и епископ милешевски Василије. Присуствовало је око двадесет хиљада људи, а међу бројним гостима из Шведске, Аустралије, Енглеске и других земаља налазио се и принц Томислав Карађорђевић.

Због своје изузетне лепоте и могућности које пружа, у манастиру је одржана централна свеправославна прослава хришћанства за све помесне јурисдикције у Канади, 24. јуна 2000. године. На улазу имања, даром кума Илије Ракановића из Кембриџа, изграђена је 2001. године предивна капија која је отворена свим народима добре воље. Исте, 2001. године, подигнута је чесма посвећена Живоносном Источнику. Ова чесма украшава пут који води ка манастирској цркви.

Иконостас је урадио дуборезац Момчило Милошевић из Прељине код Чачка. Живописање манастирске цркве започето је по њеној изградњи, а одвијало се у неколико фаза. Рад на фрескописању завршен је 10. фебруара 2002. године. Иконопис и живопис је дело Драгомира Драгана Марунића и његових помоћника ђакона Николе Лубардића и Драгана Станковића. Величанствена фреска Христа Пантократора на куполи храма, композиције Преображења Господњег, Уласка у Јерусалим, Прања ногу, Издајства Јудиног, Силаска у Ад остаће као вечно сведочанство о стварном лику православног народа српског у деценији у којој су се и на овим просторима о њему шириле најбезочније лажи. Наш једини манастир у Канади чувен је на америчком континенту и по томе што се у њему чувају делови и честице нетрулежних моштију великих хришћанских светитеља с почетка историје Цркве, од првог до трећег века: Светог Василија Великог, Светог Игнатија Богоносца, Светог Атанасија Великог, Светог Поликарпа Смирнског, Светог Пантелејмона, Светог Харалампија, Светог Нектарија Егинског, Свете Ирине и мошти Светог Нектарија Оптинског (светитеља с почетка 20. века).

Одмах уз манастирску цркву налази се велики пикник простор са свим пратећим садржајима: летњим павиљоном, кухињама, пецаном, спортским теренима за фудбал, одбојку и кошарку. За најмлађе је уређен посебан кутак где могу безбрижно и безбедно да се играју. Од голе ледине, за свега неколико година Срби Канаде подигли су праву малу оазу наше духовности.

Важнији дани у које се у манастиру окупља велики број људи су слава манастирске капеле Света Три Јерарха (12. фебруар), слава епархијске издавачке куће Источни петак, Епархијски дан (недеља Свих Светих што је прва недеља по Духовима), Манастирски сабор (недеља уочи почетка Госпојинског поста), слава манастира Преображење Господње (19. августа) и слава епархије Покров Пресвете Богородице (14. октобра).

Задужбинари манастира су Олга Аћимов, Гојко и Евгенија Кузмановић, Црквено-школска општина Свете Тројице из Реџајне, Илија Ракановић и Драгомир Карић, а велики добротвори су Недељко и Нада Вујић, Милена Протић, Радош Марић и Савезно коло српских сестара Епархије канадске.

Манастирски конак/владичански двор

У владичанском двору, у непосредној близини Манастира Светог Преображења Господњег у Милтону, налази се седиште Епархије канадске на челу са митрополитом канадским Митрофаном. Архитекта зграде била је Марија Јовин уз помоћ главног пројектанта инж. Бранка Џелетовића и протомајстора Бранка Бурсаћа. Дворска фасада, поред симбиозе савремених и византијских архитектонских и декоративних елемената, попримила је и елементе српских средњовековних манастира (бифоре и трифоре). На крову двора се налази светосавски крст. Градња двора почела је 1. марта 1993. године. Троспратни двор је осветио митрополит дабробосански Николај, 7. августа 1994. године. Градња двора завршена је почетком фебруара 1995. године. Kум двора био је Илија Ракановић.

Након изградње, придворна капела Света Три Јерарха је измештена из првобитног двора у нови двор где се налази на горњем спрату. Нова капела је освећена на дан славе капеле, на Света Три Јерарха 12. фебруара 1995. године. Чин освећења извршили су епископ канадски Георгије, епископ источноамерички Митрофан и епископ западноамерички Јован. Кум капеле био је Бранко Пајић из Ванкувера. Живопис капеле је дело Драгомира Драгана Марунића и његовог сина Немање Марунића. Рад на живопису завршен је почетком 2006. године. Сачуване и пренесене су и фреске живописане од стране јеромонаха Павла Калања на гипсанокартонским плочама старог двора.

На главном спрату двора, поред пријемног дела, манастирске трпезарије и издвојених епархијских канцеларија, опремљена је мала сала за састанке која се врло лако може преуредити у изложбени простор. У доњем делу двора смештена је и велика сала о којој брине манастирско Коло српских сестара. У сали се одржавају даће и парастоси као и бројни културни догађаји које организује епархијска издавачка кућа „Источник”. У двору се налази и књижара.

Испред двора се налази спомен-фонтана посвећена Николи Тесли, постављена поводом 150 година његовог рођења и пуштена у рад на Епархијском дану 16. јуна 2006. године. Фонтана, направљена да подсећа на Теслин патент 1113716 из 1914. године, израђена је захваљујући прилозима верника Епархије канадске. Фонтану је освештао епископ Георгије на Манастирском сабору 12. августа 2007. године. Том приликом је гостовао и беседио епископ тимочки Јустин.

Двор је реновиран почетком 2017. године захваљујући Ребеки Мекдоналд која је том приликом награђена и звањем ктитора манастира.

Манастирска библиотека

Библиотека Манастира Светог Преображења Господњег налази се у склопу Манастира Светог Преображења Господњег. Зграда уједно служи и као музеј и архива Епархије канадске. Фонд библиотеке броји преко десет хиљада књига.

Првобитну манастирску библиотеку успоставила је Мирјана Томичић, 2. априла 1995. године. Библиотека се налазила у владичанском двору и њен почетни фонд створен је захваљујући поклонима и завештањима. Након добијања одговарајућих дозвола, градња нове зграде библиотеке почела је априла 2009. године. Камен-темељац освештао је епископ канадски Георгије, 28. априла 2009. године. Приликом прославе двадесетпетогодишњице осамостаљења Епархије канадске, 17. октобра 2009. године је непосредно поред владичанског двора изграђен eпархијски музеј, архива и библиотека. Новосаграђена камена зграда заменила је стару трошну кућицу која је била последње здање које је преостало од пређашњих власника имања. Прослава је тог дана почела Светом архијерејском литургијом коју су торжествено служили епископ канадски Георгије, епископ будимски Лукијан и епископ британско-скандинавски Доситеј уз саслужење свих свештеника Епархије канадске. Освећење зграде извршио је епископ британско-скандинавски Доситеј.

Зграду су саградили машински инжењери Благоје Савић и Слободан Гојковић представљајући компанију „Савић хоумс” из Киченера. Специјална врата на улазу поклон су власника компаније „Локвуд” Љубише Милића, прозоре је даровао јереј Иван Радовић из Торонта а фасаду су радили браћа Радислав и Миломир Ракановић. Дизајн унутрашњости библиотеке урадили су дизајнер Ненад Штрбац из Ванкувера и дрворезац Ђорђе Игњатић из Отаве. Кум библиотеке је био Јован Вујасиновић.

Манастирско гробље

На делу имања такође се налази и прво српско гробље у Канади са преко 350 гробних места. Земљиште за гробље освећено је 9. октобра 1994. године. До изградње манастира су Срби у вечини случајева сахрањивани на деловима општинских гробља издвојени за православне сахране као што су гробље Вудланд у Хамилтону, гробље Ландис лејн у Најагара Фолсу или гробље Јорк у Торонту зато што покрајински закони нису дозвољавали оснивање гробља у црквеним портама у 20. веку (цркве које су их имале могле су да наставе да их користе али то су углавном биле веома старе англиканске, католичке или протестантске цркве). При крају 20. века су се закони изменили а у време градње манастира, општина је одлучила да је у питању довољно велико земљиште у сеоској општини па је и гробље одобрено. На гробљу су сахрањене многе значајне личности Епархије канадске и српске дијаспоре у Канади. Молимо се да Господ Бог упокоји њихове душе тамо где праведници почивају. Вјечнаја памјат!