Црква Свете Тројице у Реџајни

Адреса: 928 11th Avenue, Regina, Saskatchewan, S4N 0KL

Број телефона: 306 352 6276

Парохијом администрира протојереј-ставрофор Обрад Филиповић (403 244 3586 / protaobrad@gmail.com)

Историјат

Српска православна Црква Свете Тројице у Реџајни је прва српска црква подигнута у Канади, изграђена још давне 1912. године.

Први Срби који су стигли у Саскачеван дошли су током другог таласа исељавања Срба у Канаду, између 1900. и 1914. године. Исељавали су се из Аустроугарских покрајина које су некада чиниле Војну крајину. У Саскачевану су направили своје имање у руралној општини Макрејни бр. 282 између области Кенастона и Бладворта, док су се други населили у Труаксу, Авонлију и Клејбенку. Тамо се већина њих бавила пољопривредом. Неколико се преселило на различита места у Канади и Сједињеним Америчким Државама, где су тражили различите врсте посла у подношљивијим климатским условима.

Оснивање црквено-школске општине

Године 1912. они који су остали у Реџајни и околини одлучили су да оснују црквено-школску општину. На првом организационом састанку било је присутно 48 особа. Одмах су започели процес изградње храма. Стеван и Сава Ђуришић приложили су плац у улици Макара на којој ће се саградити будући храм. Треба напоменути да су и друге породице дале свој допринос овом великом подухвату. Те породице су биле: Инић, Јаковљев, Скерлетов, Максимовић, Кнежевић, Петров, Велемиров, Трифунов, Миланов, Матић, Стојадинов, Ердељан и др. Градњу су започели 1911. године, а завршена је 1912. године. Нови храм је подигнут у 17. блоку улице Макара у источном делу града.

Убрзо је српска активност набујала током прве две деценије 20. века, подстакнута политиком пре Првог светског рата и његовим последицама и еманципацијом најмање десет народа (укључујући Краљевину СХС) који су раније били део Аустријског царства. У Канади су Срби у Поморју, Квебеку, Онтарију, Преријама, Британској Колумбији и северним територијама Јукона почели да агитују за промену британске колонијалне политике према њиховом третману имиграната. Жигосање било кога рођеног у Аустроугарској и Отоманском царству жигом „непријатељских ванземаљаца” постало је неподношљиво не само у Реџајни већ и другде у огромном пространству Канадског доминиона. Стотине наслова на насловним странама у новинама говорило је о неправди која је резултат драконских мера које су наметнули Отава и Лондон. У говору у Реџајни, ратни ветеран Бад Протић је покренуо питање признавања Срба и Србије као савезника Британског царства.

По завршетку рата, Срби Реџајне су се окупили 6. марта 1919. године да великодушно дају донације Српском комитету за помоћ Саскачевана након што је Хелен Лосанић Фротингем била у посети и говорила о тешкоћама у Србији.

Године 1925, скоро 500 људи присуствовало је васкршњим службама у црквици у улици Макара. Још једна значајна година била је 1933. када је црква премештена 18 блокова даље у 11. авенију и улицу Винипег. Две године касније, на истом месту, поред цркве, подигнута је и парохијска сала.

Педесета годишњица Цркве Свете Тројице у Реџајни одржана је 1966. године са пуно помпе, активности и објављивањем спомен-књиге. Али од тада се чинило да је живот Цркве на овим просторима јењавао 1970-их све док није формиран Спортски центар под окриљем цркве уз одобрење Епархије. Парохијски дом и Епископску резиденцију у истој згради осветио је 29. октобра 1980. године епископ Сава (Вуковић). Епископ Христофор (Ковачевић) је 6. августа 1983. године први пут посетио Реџајну у нади да ће оживети ову црквену заједницу пошто је парохија је била без редовног свештеника од 1968. године.

Доласком проте Мирка Малиновића и нових досељеника у Реџајну 1985. године, расле су могућности обнове црквеног живота. Отац Мирко је пазио на своје парохијске дужности, али је највише водио парохијски образовни програм који је тада недостајао. Помагао му је добровољачки кадар Црквено-школске општине. Убрзо је у парохију дошао нови дах живота.

Цркви Свете Тројице је 1991. године била потребна велика поправка након 75 година постојања. На посебном састанку, скупштина је одлучила да обнови цркву. До 1992. године потпуно је реновиран. Епископ канадски Георгије је поставио део моштију Светог Лазара у олтар обновљене цркве. Постављен је нови иконостас који је урадио дуборезац Момчило Милошевић из Прељине код Чачка. Фреске је осликао Драгомир Драган Марунић из Београда.

Чланови Црквено-школске општине великодушно су донирали новац за изградњу Храма Светог Саве на Врачарској висоравни у Београду и прикупљали помоћ српским избеглицама током тешких и кризних година на крају двадесетог века. Црквено-школска општина била је велики добротвор Манастира Светог Преображења у Милтону. На препоруку Епископа Георгија, Свети синод Српске православне цркве је одликовао Црквено-школску општину Орденом Светог Саве.

Стогодишњица цркве

У 2012. години, на стотој годишњици од оснивања ове парохије, одржана су два значајна догађаја. Поводом обележавања ове значајне годишњице служена је Света Литургија, опходом око храма. Светој Литургији је саслуживало пет свештеника. Поред тога, уприличене су посебне свечаности са храном и забавом у знак обележавања ове свечаности којој су присуствовали људи из целе земље како би учествовали у овом значајном тренутку за Епархију канадску.