Божјим промислом и руковођењем Духа Светога, на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, одржаном у Патријаршији Београдској од 16. до 25. маја 2016. године, за архипастира Богомспасаване Епархије канадске изабран је Његово Преосвештенство Епископ Г.Г. др Митрофан (Кодић), дотадашњи Епископ источноамерички. Устоличен је у Храму Сабора српских светитеља у Мисисаги 18. септембра 2016. на Светој архијерејској литургији предвођеном патријархом српским Иринејем у пратњи епископа сремског Василија, епископа новограчаничко-средњозападноамеричког Лонгина, епископа зворничко-тузланског Хризостома, епископа западноамеричког Максима и још четворица епископа других православних епархија у Канади.
Рођен је 4. августа 1951. године у селу Љуша, Шипово, Босна. Основну школу завршио је 1966. године, а богословију у манастиру Крка 1971. године. Замонашен је уочи Ваведења 1970. године а на Ваведење рукоположен је у чин јерођакона од блаженопочившег епископа Стефана (Боце). Завршио је богословски факултет у Букурешту, 1975. године. Рукоположен је у чин јеромонаха 1974. године. По завршетку студија, почетком 1977. године постављен је за суплента Богословије Св. Три Јерарха у манастиру Крки. Положио је професорски испит 1979. године. Постављен је за вршилаца дужности ректора богословије 1980. и за ректора 1987. године. Изабран је за викарног епископа топличког 1987. године и постављен за помоћника администратору Епархије средњезападноамеричке епископу др Сави. За администратора Епархије средњозападноамеричке изабран је 1988. године, на којој дужности остаје до 1991. када је изабран и постављен за епископа Епархије источноамеричке.
Редовни је професор Светог Писма Новог Завета на Богословском факултету Светог Саве у Либертивилу.
Епископ Митрофан је 1997. године на Богословском факултету СПЦ у Београду одбранио докторску дисертацију на тему: „Тајна Христова по Посланицама Ефесцима, Филипљанима и Колошанима Светога Апостола Павла.” Објавио је, поред поменутe докторскe дисертацијe, многе богословске текстове. Са румунског језика је превео од протојереја-ставрофора др Димитрија Станилоја „Духовност и заједница у Православној Литургији”, „Православна догматика” (три тома), „Бесмртни Лик Божији” као и „Православно морално богословље”. Такође, са румунског је превео „Речник православне теологије” од протојереја-ставрофора др Јована Брије као и „Румунски Патерик I и II” од јеромонаха Јоаникија Балана. Његова књига „Учење Светог Апостола Павла о Цркви”, објављена 1991. године у Чикагу, је преведена на енглески језик. Објављени су и његови најновији радови: „Увод у Свето Писмо Новог Завета” као и преводи књига протојереја-ставрофора др Димитрија Станилоја „Јеванђелски Лик Исуса Христа” и „Исус Христос, светлост света и обожитељ човека”.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 18. маја 2024. године, унапређен је у чин митрополита.
