Митрополит

Његово Високопреосвештенство Архиепископ торонтски и Митрополит канадски г. др Митрофан (Кодић) рођен је 4. августа 1951. године у селу Љуша, Шипово, Босна. Основну школу завршио је 1966. године. Замонашен је уочи Ваведења 1970. године, а дан касније, на Ваведење 4. децембра 1970. године, рукоположен је у чин јерођакона од стране епископа далматинског Стефана. Завршио је петоразредну богословију „Света Три Јерарха” у Манастиру Крка 1971. године као део прве генерације новообновљене богословије. Рукоположен је у чин јеромонаха на Бадњи дан, 6. јануара 1974. године. Завршио је богословски факултет у Букурешту, 1975. године где му је један од професора био Свети Димитрије Станилоје. По завршетку студија, почетком 1977. године постављен је за суплента Богословије у манастиру Крка. Положио је професорски испит 1979. године. Постављен је за вршиоца дужности ректора богословије 1980. и за ректора 1987. године. Уздигнут је у достојанство архимандрита, 1987. године. Изабран је за викарног епископа топличког 1987. године и постављен за помоћника администратору Епархије средњозападноамеричке епископу др Сави. За администратора Епархије средњозападноамеричке изабран је 1988. године, на којој дужности остаје до 1991. када је изабран и постављен за епископа Епархије источноамеричке.

 

Владика Митрофан је 1997. године на Богословском факултету Српске православне цркве у Београду одбранио докторску дисертацију на тему: „Тајна Христова по Посланицама Ефесцима, Филипљанима и Колошанима Светога Апостола Павла.”

 

Божјим промислом и руковођењем Духа Светога, на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, одржаном у Патријаршији Београдској од 16. до 25. маја 2016. године, изабран је за архипастира Богомспасаване Епархије канадске. Устоличен је у Храму Сабора српских светитеља у Мисисаги 18. септембра 2016. на Светој архијерејској литургији предвођеној патријархом српским Иринејем у пратњи епископа сремског Василија, епископа новограчаничко-средњозападноамеричког Лонгина, епископа зворничко-тузланског Хризостома, епископа западноамеричког Максима и још четворице епископа других православних епархија у Канади.

 

Уздигнут је у достојанство митрополита на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, 18. маја 2024. године.

 

Богословски факултет у Либертивилу

Редовни је професор Светог Писма Новог Завета на Богословском факултету Светог Саве у Либертивилу. На првој седници Наставно-научног већа, а по упокојењу митрополита Христофора 2010. године, једногласно је изабран за новог декана Богословског факултета у Либертивилу. На тој дужности је остао до краја 2023. године када му колегијум одређује титулу доживотног почасног декана факултета.

 

Објављена дела

  • превод рада протојереја-ставрофора др Димитрија Станилоја „Православно морално богословље” (Букурешт, 1981)
  • „Учење Светог Апостола Павла о Цркви” (Епархија источноамеричка, 1991)
  • превод рада протојереја-ставрофора др Димитрија Станилоја „Духовност и заједница у православној литургији” (Епархија сремска, 1992)
  • превод рада протојереја-ставрофора др Димитрија Станилоја „Православна догматика I–III” (Епархија источноамеричка, 1997)
  • превод рада протојереја др Јована Брије „Речник православне теологије” (Хиландарски фонд, 1999)
  • превод рада протојереја-ставрофора др Димитрија Станилоја „Бесмртни лик Божији” (Епархија источноамеричка, 2000)
  • „Тајна Христова по посланицама: Ефесцима, Филипљанима и Колошанима Светога апостола Павла” (Епархија источноамеричка, 2000)
  • превод рада јеромонаха Јоаникија Балана „Румунски Патерик I” (Епархија источноамеричка, 2005)
  • превод рада јеромонаха Јоаникија Балана „Румунски Патерик II” (Епархија источноамеричка, 2006)
  • „Увод у Свето писмо Новог завета” (Епархија источноамеричка, 2006)
  • превод књиге протојереја-ставрофора др Димитрија Станилоја „Јеванђелски лик Исуса Христа” (Епархија сремска, 2007)
  • превод књиге Сорина Думитрескуа „Седам јутара са оцем Станилојем” (Источник, 2018)
  • превод књиге протојереја-ставрофора др Димитрија Станилоја „Исус Христос, светлост света и обожитељ човека” (Источник, 2023)