Летњи дечји камп у Милтону: две недеље заједништва и љубави
пише: презвитер Душко Марковић
Са благословом Његовог Високопреосвештенства митрополита Митрофана, и ове године, одржан је дечији летњи камп на црквеном имању у Манастиру Светог Преображења Господњег у Милтону. Камп је и овај пут окупио велики број деце и добровољаца из различитих крајева наше Канаде. Прве недеље окупило се 213 деце из Хамилтона и околине, док је друге недеље на кампу било око 200 деце из Торонта, Мисисаге, Оквила, Киченера, Ватерлуа и Лондона; укупно више од четири стотине деце и преко стотину добровољаца.
Свештенство Епархије канадске је активно учествовало у програму, служећи свете Литургије, разговарајући са децом, исповедајући, али пре свега проводећи време, радост и љубав са малим учесницима кампа. Посебну захвалност заслужују учитељи, који су својим трудом, знањем и несебичном љубављу помогли да садржај, предвиђен за ову годину, буде прилагођен узрасту деце. Кроз креативна предавања, радионице и интерактиван приступ, деци су на разумљив начин преносили важне теме наше вере.
Централна тема овогодишњег сабрања на манастирском имању биле су Свете Тајне наше Цркве, које су деца кроз игру, песму, разговоре и молитву заједно упознавала на начин који ће, без икакве сумње, остати дубоко утиснут у њихова чиста срца. Много тога би се могло рећи, али истина је да се речима не може описати значај оваквих сабрања за живот Цркве, а посебно у дијаспори. Ово није само летњи дечији камп, ово је икона Царства Божијег на Земљи. У дечјем осмеху, у њиховој искрености и једноставности, открива се живо лице наше Цркве – садашње и будуће. Сваки сусрет са овом децом подсећа нас на Христове речи: „Ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско.’’ (Матеј 18, 3)
Зато морамо нашу децу са пажњом да васпитавамо, да их учимо и трудимо се да им будемо пример. Не речима, него делима. У будућности ће се видети какву службу данас служимо и какве дарове Богу приносимо. Камп у Милтону је управо то, наш принос Богу. Овде се најбољим учитељским радом није показао онај усклађен са програмом, већ онај проживљен – учење кроз сопствени пример. Деца су гледала како изгледа жртвовати за другога, за Цркву, за Христа, време, удобност, снагу и летње дане. Велику захвалност дугујемо свима који су на било који начин учествовали у овом великом делу. Не желимо да помињемо поименце, јер свако ко чита ове редове, а препознаје се у њима, већ зна да је ова благодарност и молитва упућена њему. Захваљујемо онима који целе године неуморно раде, који брину о имању, чистоћи, исхрани, безбедности деце. Хвала онима који узимају годишње одморе, не да би се одмарали већ да би волонтирали. Хвала родитељима који доводе и подржавају своју децу. Хвала и старима и младима, куварима, васпитачима, духовницима, возачима, домаћинима и домаћицама. Свима који су били макар и онај мали каменчић у мозаику овог светлог сабрања – нека је благословено.
