Празник Светог владике Николаја прослављен у Цркви Светог Саве у Торонту

Српска православна црква и верни народ се 3. маја молитвено сећају дана када су 1991. године мошти великог српског духовника, теолога и беседника, Светог Владике Николаја (Велимировића), кренуле на свој пут повратка у отаџбину након 35 година. Овај датум остао је урезан као празник преноса његових моштију и симбол духовног препорода и повратка српског народа својим коренима.

У суботу 3. маја 2025. године, служена је Света Литургија у Цркви Светог Саве у Торонту. Служили су протојереј-ставрофор Драго Кнежевић, протојереј Јовица Ћетковић и умировљени протојереј-ставрофор Првослав Пурић. На крају Свете Литургије, служен је акатист Светом владици Николају са поклоњењем чеситици његових светих моштију. Парохијани Цркве Светог Саве у Торонту посебно су везани за Светог владику Николаја који је 5. септембра 1954. године, као тадашњи епископ жички, овештао темеље цркве и чак и преноћио у овом светом храму.

Сећањем на овај датум прилика је да се изнова подсетимо на снагу вере, значај праштања и непресушну духовну баштину коју нам је Свети владика Николај оставио. Његов повратак остаје трајни подсетник на његову вечну везу са својим народом. Зато се подсетимо и детаља тих свечаних дана преноса његових светих моштију у коме је значајну улогу имао и наш митрополит Митрофан:

Владичине свете мошти су већ 24. априла 1991. године биле извађене из његовог гроба у порти Манастира Светог Саве у Либертивилу и премештене у нови ковчег који је одмах унешен у саму манастирску цркву. Када су све потребне припреме око преноса моштију биле завршене, Епископски савет Српске православне цркве у Северној Америци позвао је све свештенике и вернике на опроштај који је почео у суботу 27. априла 1991. године у Манастиру Светог Саве у Либертивилу са Светом заупокојеном архијерејском Литургијом а потом и парастосом који је служио тадашњи епископ источноамерички Митрофан уз саслужење митрополита средњозападноамеричког Фирмилијана и тридесет свештеника и ђакона. На Светој Литургији и парастосу је одговарао хор студената Богословског факултета под руководством њиховог професора о. Милоша Весина, пароха јужночикашког. На крају Свете Литургије, владика Митрофан је одржао беседу о владици Николају. Потом је говорио књижевник Антоније Ђурић који се тих дана налазио у посету Србима Северне Америке. После парастоса су сви присутни целивали крст и поклонили се моштима владике Николаја.

Владичине мошти су 2. маја 1991. године, у пратњи епископа западноамеричког Хризостома и епископа Митрофана, пренешене авионом из Чикага у Србију. Коначно, 3. маја 1991. године, ЈАТ-ов авион са ковчегом моштију владике Николаја слетео је на београдски аеродром. Дочекали су га највиши представници Српске православне цркве на челу са блаженопочившим патријархом српским Павлом и мноштвом народа. Са аеродрома, у свечаној поворци, тело је пренешено у Спомен-храм Светог Саве на Врачару.

У спомен-храму мошти су боравиле до 5. маја, а потом су пренесене у манастир Жичу – седиште његове епархије. Из Жиче пренете су 12. маја 1991. године у владичино родно место Лелић и положене у његову задужбину, која је убрзо претворена у манастир. На Светој архијерејској Литургији коју је у Лелићу служио блаженопочивши патријарх Павле уз саслужење свих архијереја Српске православне цркве, многобројним свештенством и монаштвом, окупило се преко 30.000 људи међу којима су присутни били и многобројни представници политичког, јавног и културног живота Србије.