Резолуција годишње скупштине Епархије канадске
Резолуција годишње скупштине Епархије канадске Српске Православне Цркве, 2025. године Господње
Ми, свештенство, монаштво и представници народа Божјег, посвећени и изабрани чланови Годишње скупштине богочуване Епархије канадске Српске Православне Цркве, предвођени својим духовним пастиром, Његовим Високопреосвештенством Архиепископом торонтским и Митрополитом канадским Господином др Митрофаном, сабрани на празник Светог апостола Онисима и Преподобног Јевстатија Пустињака у храму Светог Великомученика Георгија у Ватерлуу, у провинцији Онтарио, у петак 28. фебруара лета Господњег 2025. једногласно објављујемо следеће:
1. Очување јединства Цркве, подршка Патријарху и молитва за српске земље
Епархијска скупштина овог светог дана на првом месту поздравља Његову Светост Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког, Патријарха српског Г. др Порфирија и са благодарношћу подсећа на његову јесењу посету Епархији канадској у октобру месецу 2024. године. Његова очинска реч, пастирска љубав и молитвена подршка утешиле су, охрабриле и ободриле наш народ у Канади, дајући нам нову снагу да истрајемо у вери и предању наших отаца.
Истовремено, позивамо сав верни народ, како наше епархије, тако и васцели православни Српски свет, да неуморно раде на очувању јединства, следујући Христовом путу љубави, разумевања и заједништва. Јединство није уједначеност, већ благословено сагласје различитих дарова у Христу, јер „различити су дарови, али је Дух исти; и различите су службе, али је Господ исти” (1. Кор. 12, 4–5). Стога, можда не можемо увек мислити исто, али смо позвани да имамо „исту љубав, једнодушни и једномислени” (Фил. 2, 2), чувајући јединство у истини и благодати Божијој.
Сведочимо да је мир највећа вредност. Али је и највећа одговорност за њега у рукама оних који имају највећу моћ, као што је нагласио наш Свјатјејши Патријарх. Наша дужност је да у молитвама призивамо милост Божију на страдални народ, верујући да само у заједништву и међусобној љубави можемо пребродити сва искушења.
Истовремено, са посебном молитвеном пажњом пратимо све који, вођени осећајем одговорности и љубави према истини, траже правду и залажу се за достојанство свих људи. Нека их руководи дух Јеванђеља, да у мудрости и љубави не поклекну пред искушењима, имајући на уму речи апостола Павла: „Стојте чврсто у слободи којом нас Христос ослободи” (Гал. 5, 1). Молимо се да их Божија благодат укрепи у сваком добром делу.
2. Очување породице
Подсећамо на прошлогодишње речи о значају очувања породице као основне ћелије Цркве и друштва. Породица је место где се преносе вера, моралне вредности и културно наслеђе. Апелујемо на све родитеље да своју децу васпитавају у духу православне вере и српске традиције, старајући се да им дом на првом месту буде испуњен љубављу и молитвом.
Породица се чува и оснажује само кроз Цркву и Свету Литургију. Свештеници су позвани да саветују омладину о значају брака и породице, наглашавајући да је брак свети савез, у којем брачни другови кроз верност, љубав и молитву чувају себе и једни друге, као и своје потомке. Као што у 50. Псалму (а који се чита у припреминим молитвама пред Свету Литургију) читамо: „Тада ће бити миле жртве хвале, приноси и жртве паљенице; тада ће метати на жртвеник Твој теоце”. Тако и брак, као жртва хвале и благодарности Богу, треба да буде место освећења и дубоког духовног заједништва. Света Литургија је место где се освећује свако од нас појединачно, а тиме и цела породица. Само кроз Литургију можемо истински градити стабилне и духовно снажне породичне заједнице – Домаћу цркву.
3. Значај богослужења и духовног рада
Парохија представља основну компоненту која гради целу Помесну цркву и, тиме, цело Православље. Иако се чини малом и скромном, њена улога је непроцењива. Свака парохија, без обзира на величину, има свој значај у духовном животу Цркве. Свештеник, који води вернике у молитви и богослужењу, само онако како вековно наслеђе Цркве и утемељене одлуке Светог Архијерејског Сабора налажу, има велику одговорност. Он је тај који духовно подупире заједницу и води је ка спасењу. Без обзира да ли се његов рад њему лично и другима око њега чини великим или не, свако његово учешће у литургијском животу и молитви има дубок утицај на веру народа и појединца.
У овом контексту, важно је подсетити се да је свештеник, пре свега, позван да служи Богу. Његова основна дужност није да испуњава пролазне људске захтеве, већ да се предано посвети молитви, богослужењу и духовном руковођењу верним људима. Света Литургија је срце живота Цркве, место где се освећује и обнавља духовни живот заједнице. Свештеник, кроз своје молитве и службе, посвећује и освећује живот своје парохије, чинећи га учесником у Божијој милости.
У том смислу, имамо добар пример у нашем Митрополиту Митрофану, који својим животом и посвећеношћу богослужењу и молитви оставља светли пример свима нама. Његова посвећеност молитви и богослужењу показује нам колико је важно да молитва буде центар живота сваког свештеника, али и сваког хришћанина.
4. Образовање и очување језика
Наглашавамо значај српских школа, посебно веронауке, у очувању нашег идентитета. Молимо родитеље да са својом децом говоре српски језик у својим домовима, причају им приче, певају песме како би се очувала наша култура и традиција. Језик је неодвојиви део нашег православног и народног бића, и његово очување у дијаспори је одговорност свих нас.
Српска школа носи важну мисију, не само у образовању, већ и у преношењу наших вредности, традиције и вере на будуће нараштаје. Она је темељ који нам омогућава да очувамо свој идентитет и корене. У том процесу, ми сви имамо улогу, јер смо сви учитељи – не само речима, већ и својим делима. Сваки наш пример, свака наша молитва, свака наша одлука утиче на нашу децу и омладину. Тиме, као заједница, обликујемо будућност нашег народа и наше Цркве.
5. Нада у литургијско јединство
У нади верујемо да ће све православне помесне Цркве, кроз братски дијалог и заједнички труд, пронаћи пут ка обнови литургијског јединства. Сваки раздор у Цркви рањава заједничку веру и слаби сведочење Јеванђеља у свету, али знамо да је истинско јединство могуће само у Христу. Позивамо оне који су заблудели и нарушили канонско устројство да се врате са широког пута, и да не гурају даље у пропаст оне који су деценијама заражени етнофилетизмом и расколом.
Молимо се за страдајућу Украјинску Православну Цркву под јединим канонским првојерахом древне Кијевске Рус, Његовим Блаженством Митрополитом кијевским и целе Украјине Г. Онуфријем. Нека страдање украјинске Цркве буде свима пример да за Христа морамо бити спремни поднети жртву, јер Он је поднео највећу жртву за човечанство.
Јединство Цркве није само административно питање, већ суштинска духовна потреба, јер „ако се дом сам по себи раздели, такав дом не може опстати” (Мк. 3, 25). Верни су позвани да га чувају, а пастири Цркве да га граде у духу љубави, слоге и једине праве Истине. Верујемо да је сваки корак ка јединству дело Духа Светога, које Цркву чини „једним телом и једним духом” (Еф. 4, 4), и да ће нас Господ укрепити да останемо на том путу.
6. Апел за мир, заштиту невиних и одговорност за истину
У духу наше вере и јеванђелске љубави, узносимо апел свима који носе одговорност у својим рукама да учине све што је у њиховој моћи како би се зауставило недужно проливање крви деце и невиних у било којем крају света где рат води главну реч. Молимо се за престанак свих сукоба и насиља, верујући да је мир дар Божији, али и одговорност свих нас. Живот је светиња, јер је сваки човек створен по лику и подобију Божијем (Пост. 1, 27), и сваки акт насиља над невинима вапије пред Господом. „Који мач узме, од мача ће погинути” (Мт. 26, 52) – зато позивамо све народе и њихове вође да изаберу пут правде и помирења, да би мир Божији завладао у срцима људи и међу свим народима.
Истовремено, са дубоком забринутошћу пратимо реторику и поступке који Српском народу у Републици Српској непрестано намећу кривицу, док се злочини над нашим народом прећуткују или оправдавају. Историјска истина не сме бити подређена политичким интересима друге стране или страним факторима јер свака неправда неминовно води новим поделама и сукобима. Српски народ не тражи ништа више од онога што припада сваком другом народу – право на живот, достојанство и слободу и државу са институцијама. Они који подстичу неправду и суде нашем народу и појединцима морају бити свесни последица које она носи. Наша Црква позива на истину, правду и мир, и сведочи да је једини праведни суд онај који је утемељен на истини Христовој: „Не судите по изгледу, него судите праведан суд” (Јн. 7, 24).
7. Поздрави и захвалност
Епархијска скупштина упућује поздраве и изражава поштовање градоначелнику Ватерлуа, гђи. Дороти Макејб, као и представницима цивилних власти.
Са посебном благодарношћу, изражавамо захвалност протојереју-ставрофору Душану Гњатићу и Црквено-школској општини Светог Георгија у Ватерлуу на братском гостопримству и љубави којом су угостили овогодишњу Епархијску скупштину. Нека Господ обилно узврати благословима за њихов труд и пожртвованост у служењу Цркви и верном народу.
Дано у Ватерлуу, 16. феб/1. марта 2025. Љ.Г.
