Уснуо у Господу протојереј-ставрофор Живорад Суботић

Са тугом, али и са чврстом вером и надом у Васкрсење и живот вечни, обавештавамо верни народ да се упокојио у Господу високопречасни протојереј-ставрофор Живорад Суботић (1951–2026), архијерејски заменик Епархије канадске и дугогодишњи парох при храму Свете Тројице у Монтреалу.

Прота Живорад Суботић рођен је 26. августа 1951. године у селу Осеченици, код Ваљева, од родитеља Слободана и Надежде (рођ. Маринковић). После завршене осмогодишње школе, у родном месту, уписао се 1966. године, као клирик Епархије шабачко-ваљевске, у Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, коју је завршио 1971. године. Исте године наставља усавршавање богословских наука на Богословском факултету у Београду. У међувремену, после одслуженог војног рока, 1974. године, а по препоруци професора др Лазара Милина, одлази у Берлин по позиву тамошњег пароха, протосинђела Силвестра (Вучовића), за испомоћ у парохијском раду, настављајући да припрема и даје испите на Богословском факултету у Београду. У Берлину, где борави четири године, упознао је Сару Лукић, кћи Паје и Јованке (рођ. Брадашевић) из Босанског Милошевца, са којом, по повратку из Берлина у отаџбину, склапа брак, 29. априла 1979. године. Господ их је обдарио са два сина: Милан, рођ. 25. новембра 1980. године и Михајло, рођ. 20. новембра 1984. године.

По повратку из Берлина и склапања брака са Саром, примивши га за клирика Епархије шумадијске, епископ шумадијски др Сава рукополаже га у чин ђакона, на дан Спаљивања моштију Светог Саве 10. маја (27. априла) 1979. године и поставља за епархијског ђакона и службеника – писара приправника – у Епархијском управном одбору Епархије шумадијске у Крагујевцу. У чин презвитера рукоположен је 27. децембра (14. децембра) 1981. године, такође од стране епископа шумадијског. Постављен је за пароха шестог крагујевачког, 1. јануара 1982. године, при Саборном храму у Крагујевцу.

Маја 1987. године бива примљен у свезу клира Епархије канадске благовољењем епископа канадског г. Георгија. По усељењу у Канаду, са породицом, 14. јуна 1988. године, бива постављен са 1. јулом 1988. за пароха винипешког, при храму Светог Саве, у Винипегу (Манитоба), где остаје до 1. децембра 1990. године. Тада бива премештен на парохију калгарску, при храму Светог Симеона Мироточивог, у Калгарију (Алберта), на којој пастирствује пуних пета година, до 1. децембра 1995. године. Одлуком епископа канадског г. Георгија бива постављен, са 15. децембром 1995. године, за пароха монтреалског при храму Свете Тројице у Монтреалу. У међувремену, са оснивањем парохије Преподобног Симеона Мироточивог 26. фебруара 2000. године у Шербруку, бива постављен за опслуживача и администратора на парохији шербручкој, на коју 25. фебруара 2012. године бива постављен за привременог пароха где је служио све до одласка у пензију 2014. године.

Епископ канадски Георгије, за показану ревност у свештеничкој служби, одликовао га је достојанством протонамесника 26. јануара 1990. године, чином протојереја 10. новембра 1996. године и правом ношења напрсног крста са звањем протојереј-ставрофор 6. јуна 2004. године. Обављао је и дужности архијерејског намесника источноканадског и архијерејског заменика Епархије канадске.

После дугогодишње верне службе Господу и народу, упокојио се 30. марта 2026. године, преселивши се у вечност, где се поново сјединио са својом вољеном супругом Саром (1943–2006).

План и програм молитвеног испраћаја

Обавештавамо верни народ о распореду молитвеног испраћаја високопречасног протојереја-ставрофора Живорада Суботића и позивамо све да молитвено учествују:

Недеља, 05. април
од 12:30 часова – излагање тела у храму Свете Тројице у Монтреалу
у 13:00 часова – помен
у наставку – послужење за покој душе о. Живорада

Понедељак, 06. април
од 19:00 до 21:00 час – могућност за опроштај
у 20:00 часова – помен

Среда, 08. април
у 14:00 часова – опело и сахрана у манастиру Преображења Господњег у Милтону.

Молимо се Господу да душу слуге Свога, протојереја-ставрофора Живорада, настани у месту светлом, у месту цветном, где нема бола, ни жалости, ни уздисања, него где је живот бесконачни. Вечан му помен и Царство небеско!