Црква Свете Тројице у Кичинеру
Адреса: 700 Fischer-Hallman Road
Телефон: 519 570 1230
протојереј др Горан Гојковић, парох западнокичинерски
Телефон: 519 208 5689
Кратка биографија оца Горана: Рођен 16. јануара 1978. године у Грачаници (Босна) од оца Воје и мајке Данице. Завршио Богословију Света Три Јерарха 1998. године у Србињу (Фоча). Дипломирао је филозофију 2003. године са радом о Ничеу на Филозофском факултету у Сарајеву. Магистрирао је чисту филозофију 2005. године са тезом о светом Јустину Поповићу и Мартину Хајдегеру. На истом факултету завршио је докторске студије. Рукоположен је у чин ђакона на Митровдан 2000. године, а у чин свештеника је рукоположен на Ђурђиц исте године, од стране Епископа зворничко-тузланског Василија. Од 9. децембра 2007. године опслуживао је парохију Светог великомученика Георгија у Вотерлуу. Ожењен је Јеленом (рођ. Јовановић), са којом има троје дјеце: Ђорђа, Тијану и Илију.
прeзвитер Јован Марјанац, парох источнокичинерски
Кратка биографија оца Јована: Рођен у Зеници 23. јануара 1986. године. Одрастао у Завидовићима и Сплиту. Са родитељима досељава у Канаду 12. маја 1995. године. Завршио основно и средње школовање у Торонту. 2007. године дипломирао на Факултету политичких наука Универзитета у Торонту. (University of Toronto) Стипендиран од цркве Св. Архангела Михајла у Торонту, дипломирао на Теолошком Факултету Руске Заграничне Цркве при манастиру Св. Тројице у Џорданвилу (Њу Јорк) 2011. Магистарске студије из области канонског права, завршио 2013. године на Московској Духовној Академији при Светотројичкој-Сергијевој Лаври у Сергијевом Посаду, Москва. Рукоположен у чин ђакона 21. новембра (Аранђеловдан) 2013. године у Манастиру Преображења Господњег у Милтону од стране Епископа канадског г. Георгија; а два дана доцније за свештеника. Постављен за секретара Епархије канадске од стране Администратора Епархије канадске Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у децембру 2015, на којем послушању се и далаз налази. Подпредседник коптско-православног дијалога у Канади од 2015. године. Члан Централног Савета СПЦ за Северну и Јужну Америку од 2013. године. Оснивач и духовник омладинске организације Три прста. Опслуживао мисионарске парохије Св. Петра и Павла у Садберију, и Св. Ђирила и Методија у Гвелфу. Служио у саборном Храму Срба Светитеља у Мисисаги од 2017 до 2019. године. Одлуком Њ.П. Епископа канадског г. др Митрофана 1. октобра 2019. постављен за пароха источнокичинерског при храму Св. Тројице у Кичинеру. Говори српски, руски, енглески и италијански језик. Ожењен супругом Мирјаном, рођ. Радуловић из Кичинера. Имају двије ћерке Даницу и Софију.
Историјат цркве
Црквено-школска општина Св. Тројица у Кичинеру основана је 1972. године. Парохијско имање, величине 3 акра, у западном делу Кичинера освећено је 1983. године. Темељи храма освећени су 1986. уз саслужење првог Епископа Канадског г. Георгија и великог броја свештеника. Градња храма је трајала до маја 1989. године. Радило се са много воље, одрицања и давања. Црква је освећења 13. маја 1989. То је дан који је Србима у Кичинеру донио радост, када су добили свој црквени дом, место где се окупљају на молитви. Црква је живописана у периоду од 2001. до 2009. године. Од 2010. године у храму почивају мошти Св. Јована Шангајског.
Срце парохије, за све године постојања, је Коло Сестара Блага Марија. Сестре су уградиле и уграђују себе и свој рад у све што се урадило и што се ради у овој парохији. За њихову љубав и заслуге речи су недовољне.
Бригу за млади нараштај, за очување српског језика и за укљученост у српску цркву показује оснивање српске школе и фолклорне групе већ 1981. Данас је то српска школа Св. Сава која је у заједници са ЦШО Св. Великомученик Георгије у Ватерлоу једна од највећих школа српског језика у дијаспори. Фолклорна група Стеван Синђелић деценијама успешно представља парохију широм Канаде и Америке. Дуги низ година при цркви постоји хор Св. Роман Мелод, који има и дечји хор. Певачка група Божури окупља младе девојке које певају изворне српске песме.
На црквеном имању и у црквеној сали (освећена 1992. године) орджавају се многобројне активности које доприносе очувању и промовисању српске баштине. То су прославе црквених празника, фестивал српске хране, концерти хора и Божура, фолкораме, хајдучко и гурсларско посело и друго.
Од оснивања парохије до изградње цркве, и у даље развијање парохије уложило се и улаже много труда, одрицања и љубави.
