Црква Светог Илије у Келони

Адреса: 585 Gertsmar Road, Kelowna, British Columbia, V1X4B3

Телефон: 604 600 2922

Свештеник: о. Марко Радмановић (администратор; mradmanovic@svetisava.net)

Историјат цркве

Од пикника до црквених окупљања

Оснивању мисионарске парохије у Келони претходила су традиционална летња окупљања Срба из Ванкувера у овом граду на обали Оканаген језера, а касније и наших људи из Калгарија и околних места западног дела Канаде: Едмонтона, Принц Џорџа, Кемлупса, Пентиктона. Међу првим Србима који су се доселили у Келону била је породица Матић, Ник и Планч, пристигли из Риџајне одмах после Другог светског рата. После њих долазе Никола и Драгица Галић, 1965. године, затим Станимир и Злата Лазић, 1969, а онда Драгољуб (Драги) и Мила Ђорђевић 1971. године из Торонта, те из Ванкувера Добривоје и Телма Пауновић 1972. и Жива и Олга Татаров 1974. године. У оближњим местима Оканагенске регије било је Срба који су се бавили воћарством и повртарством, као и браћа Стево и Миле Галић у Осојасу, односно у Оливеру, Аца Матић у Вернону, те породице Савовић и Анђић у Кемлупсу.

Келона и читава регија је постајала све интересантнија за Србе, који су долазили из читаве Западне Канаде а у последње време и из Онтарија. Она их по својим климатским условима и начину живота у многоме подсећа на родни крај, што је и један од основних разлога да се опредељују да свој живот наставе у насељима расутим на обали Оканаген и Скаха језера, од Вернона до Осојаса. У окружењу чувених винограда и воћњака, чија обрада је појединцима и леп извор прихода за живот, многи у миру проводе своје пензионерске дане уживајући у овом предивном амбијенту. Када је, 1995. године, основана мисионарска парохија у Келони, број српских породица кретао се око 45, док је данас већ премашио 70.

Прво богослужење је одржано 1977. године на приватном имању Драгољуба и Миле Ђорђевић. Под отвореним небом, прву службу је служио свештеник Мирослав Дејанов, парох ванкуверски, уз присуство двадесетах верника. Први званични пикник одржан је 1983. године када су у посету Србима Ванкувера а затим и Келоне, дошли викар Његове светости патријарха Германа епископ марчански др Данило (Крстић) са деканом Богословског факултета из Београда протођаконом др Прибиславом Симићем. Света литургија је служена у Украјинској православној цркви Светог Апостола Петра и Павла. Да би околности и прилике сазреле, чекало се до 6. августа 1995. године, када је у Паркинсон центру, после одслужене Свете литургије, одржан први састанак којим је председавао епископ канадски Георгије уз присуство архијерејског намесника западноканадског проте Мирка Малиновића из Риџајне и пароха ванкуверског проте Мирослава Дејанова који је до тада најчешће посећивао Србе у Келони. Тог дана изабрана је прва управа мисионарске парохије Светог Илије и тај се датум може узети као дан оснивања ове младе црквене заједнице.

Куповина имања и градња цркве

Први састанак чланства парохије у Келони, један од најважнијих у њеној краткој историји, одржан је 31. јануара 1996. године, непосредно пред одржавања Епархијске скупштине у Ванкуверу. Састанком је председавао Владика Георгије. Тада је изабран први грађевински одбор у саставу: председник Раде Вукота, чланови Миленко Булић и Мирко Шапић, заменик Јордан Николић и благајник Драган Јовановић. Поред 22 члана мисионарске парохије, као гости овом састанку су присуствовали: потпредседник Епархијског савета Илија Ракановић, свештеници ванкуверски прота Мирослав Дејанов и протонамесник Саво Арсенијевић који је постављен за администратора у Келони. На овом састанку је донета одлука да се пронађе и купи плац на коме би се касније градила српска црква.

Овај састанак је уродио плодом, али се на реализацију ове одлуке и договора чекало све до 1998. године, када је на састанку чланства, 17. маја, донета одлука да се купи имање са старијом и дотрајалом кућом на улици 585 Гертсмар по цени од $92,000. Одмах су у помоћ, са позајмицама, прискочили Воја и Оливија Богдановић са $35,000, Драги и Мила Ђорђевић са $30,000, а они су, на крају, издвојили и један део средстава у готовини. Исказали су се и остали приложници, те је у кратком периоду прикупљено $25,000. Други званични састанак Владике Георгија са чланством одржан је на Светог Илију 1999. године у просторијама Украјинске православне цркве Светог Апостола Петра и Павла. Тема је била изналажење могућности за почетак градње будућег храма на новокупљеном имању. Као и претходни састанак, и овај је дао своје плодове. Имање је отплаћено до лета 2001. године. Епископ Георгије, 10. новембра 2001. године, долази у Келону да постави повељу и освети камен-темељац на месту где ће се градити ова нова српска богомоља у Канади. Предрачунска вредност овог пројекта прелазила је $200,000, што за малобројно чланство и није мали подухват. Иако се приближавала зима, радови су, са благословом и Божјом помоћи, започели 12. новембра 2001. године и нису престајали током целе зиме. Сва упорност и рад су се на крају обилато исплатили. Храбре и одважне и Бог помаже, умножавајући њихов труд. А њихова жртва, ако се мери бројкама, износи преко 2500 добровољних сати рада. Црква је изграђена и освећена на Илиндан, 2. августа 2003. године.

Овде се мора истаћи неколико породица и појединаца, који су својим ангажовањем, материјалном и моралном подршком били главни носиоци градње здања нове цркве. Председник Драгољуб Драги Ђорђевић, који од самог оснивања мисионарске парохије, одано и са пуно љубави, служи Богу и своме роду. И много раније, кућа породице Ђорђевић – Драгољуба, његове супруге Миле и деце – била је место окупљања Срба. Без њих се ни један значајан подухват Срба из Келоне не може замислити. Помажу своју парохију и морално и материјално и сваког другог коме је потребна помоћ. Доласком амбициозног и способног Милета Савића и његове супруге Душанке из Онтарија у Келону, парохија је добила у чврстини и одлучности. Поред тога што су издвојили значајна средства и дали позајмицу заједно са Војом и Оливијом Богдановић и Драгијем и Милом Ђорђевић, Миле Савић се прихватио да руководи радовима до завршетка градње, без икакве надокаде и наплате. Ту су и Воја и Оливија Богдановић са значајним позајмицама приликом куповине земље и приликом градње, као и бесповратним прилогом од $20,000. Од првога дана, од када су дошли из Ванкувера, 1994. године, њихова жеља и идеја је била да Срби у Келони нешто створе и имају. У помоћи и раду не заостају и Никола Вигњевић са супругом Бојом као и Јордан Николић који су били укључени у рад своје цркве док су били и у Калгарију, затим Добривоје Пауновић и Мирко Шапић, док су били у Ванкуверу. Ту су и младе снаге Стеван Шобат, Драган Јовановић и сви остали, сложни иако малобројни.

Коло српских сестара „Свете жене мироносице” из Келоне заслужују посебно признање. Сви скупови и све свечаности не могу се замислити без њиховог рада и њихове помоћи. Својим радом и залагањем биле су покретачи свих досадашњих остварења и успеха.

И поред тога што су богослужења нередовна, јер се још нису стекли услови за сталног свештеника, администратор мисионарске парохије долази око пет до шест пута годишње, покушавајући да окупи народ верски и национално. И поред тешкоћа које нису поштеделе ни ову парохију, резултати су евидентни. Јер, многе и бројније парохије и црквено-школске општине у Северној Америци у краћем периоду нису постигле овакве резултате.

Црква је 2023. године прославила двадесет година свог постојања.