Видовдан у Монтреалу

Видовдан у Цркви Свете Тројице у Монтреалу је прослављен дводневним молитвеним сабрањем. На сам дан празника, у суботу 28. јуна, Св. Литургија је служена са молебним јектенијама и молитвом за јединство и спас српског народа, нарочито на Косову и Метохији. У наставку је служен парастос свим српским војницима пострадалим на бранику вере и отачаства – за Крст Часни и слободу златну – од Косовске битке до данас.

У недељу, 29. јуна, служена је Св. Литургија. Посебна благодарност изражена је црквеном хору „Милан Ракић” који је био у прилици да оба дана узме молитвеног учешћа у Литургијском сабрању и тиме допринесе узвишености празника. У наставку је уприличена посна, али ипак празнична, трпеза љубави коју су за све присутне несебично припремили Тихомир и Нада Богдан.

Уследио је кратак, али садржајан и пригодан програм у којем је наступио црквени хор „Милан Ракић” под диригентским вођством госпође Кристине Марић. Хор је најпре отворио програм молитвом „Оче наш”, а затим се присутнима представио са три традиционалне народне песме.

Видовданску беседу је изговорио о. Владимир Вранић у којој се посебно осврнуо на важност Видовдана за идентитет српског народа. У беседи је посебно истакнуто да јединство српског народа зависи од поседовања јасног народног идентитета, нарочито у данашњем друштву које покушава да сваки идентитет, па и народни, представи као субјективан, флуидан. Српски народ има дубоке корене, али не само због тога што има дугу историју, већ због тога што су његови корени свети, од Свете Лозе Немањића. Многи народи могу да се похвале и дужом историјом од историје српског народа, али нема много народа чији су родоначелници Светитељи. По томе је српски народ можда и јединствен у свету. Но, то никако није позив на испразну гордост, већ на већу хришћанску одговорност. А, Видовдан нас подсећа да је управо непоколебиви хришћански карактер светих из рода српског основа за народни идентитет. „Ко хоће да иде замном нека узме крст свој и пође замном”, позив је Господњи на који је часно одговорио Св. Кнез Лазар, и ка Христу усмерио читав српски народ и сва поколења која свој идентитет заснивају на Видовдану. Он није избегао нити свој крст, нити крст народни. Ипак, није свакоме од нас дато да понесемо народни крст, али јесте свакоме од нас понаособ упућен позив да понесемо СВОЈ крст и кренемо за Христом. Ако би свако од нас ставио свој лични живот који данас води, и на начин на који га води, пред жртву светих предака, тј. суочи се са самим собом као највећим изазовом, и ако би свако понаособ искрено заронио у своју душу, сагледао себе и почео да уподобљује свој живот светим прецима, онда ни благослов Божији на читав народ засигурно не би изостао. Многи себе називају Србима православним, истакао је даље о. Владимир у својој беседи, али ако им је живот одсечен од светих корена, без јеванђелских принципа и непоколебивог хришћанског карактера, они не могу да дају исте плодове. Онај који покушава да се кити заслугама светих предака из рода нашега, а не уподобљава свој живот њима, тај личи на онога који има само добру вољу за тимски спорт, па обуче мајицу (дрес првог клуба), и умисли да игра за први клуб. Но, место у првом клубу мора да се заслужи. То је висока категорија. Исто тако многи могу да се заодену српским именом, али без истих плодова они не могу бити достојни потомци светих и славних предака. Криза идентитета је велики разлог за честе и болне поделе у српском народу. Управо ту лежи суштинска важност Видовдана. Видовдан је важан за слогу и јединство народа, јер чува идентитет народа укорењеним у хришћанским принципима, а то даље обавезује на честит, частан (врлински) живот и непоколебиви хришћански карактер. Но, управо то је неретко и разлог за све учесталије покушаје за искорењивање Видовданског подвига из колективног народног сећања, рекао је између осталог о. Владимир Вранић.

Беседом је планирани део дводневног молитвеног обележавања Видовдана заокружен. Трпеза љубави је настављена и после, као и дружење уз размену мишљења на тему празника.