Црква Светог Архангела Михаила у Бурнабију (Ванкувер)

Црква Светог Архангела Михаила у Бурнабију (Ванкувер)

Адреса: 7837 Canada Way, Burnaby BC, V3N 3K8

Број телефона: 604 525 0886

Веб-страница: www.starhangelmihailo.com

Свештеник: протонамесник Синиша Милутиновић
Телефон: 204 894 7825
Имејл: sinisadjakon91@gmail.com

Протонамесник Синиша Милутиновић је рођен у Травнику (БиХ) 17. септембра 1991. године, од родитеља Зорана и Рајке (рођ. Вуковић) Милутиновић. Услед ратних дејстава, са непуних годину дана, напушта родни дом у који се, као и многе друге избеглице, никада није вратио. Рано детињство проводи са породицом у Босанској Крајини, у околини града Приједора, на обронцима планине Козаре. Немајући много избора, трбухом за крухом, породица Милутиновић 2001. године одсељава за Србију, где ће се после краћег лутања, за стално населити у Богатићу крај Шапца. Као клирик Епархије шабачке 2005. године уписује Богословију Св. Саве у Београду, коју после петогодишњег школовања, завршава са перфектним оценама, као један од ђака генерације. Након завршене богословије ступа у брачну заједницу са својом изабраницом Сањом и прима службу секретара Епархијског управног одбора Епархије милешевске, секретара епископа милешевског, секретара црквеног суда Епархије милешевске, епархијског ђакона и ђакона при саборном храму Св. Василија Острошког у Пријепољу. На тој служби остаје до 2014. године када прелази у Епархију канадску и добија постављење за мисионарског свештеника при храму Св. Петке у Саскатуну, у јулу 2014. године када је рукоположен у чин презвитера. Већ следеће, 2015. године, одлуком Његове Светости блаженопочившег Патријарха Иринеја, отац Синиша бива постављен за пароха у Винипегу, где је провео последњих седам година. За време свога пастирског служења верном народу Винипега и околине, од стране Епископа канадског Митрофана награђен је чином протонамесника 2019. године. За свој волонтерски рад и ангажовање у широј заједници, град Винипег је оца Синишу наградио плакетом заслужних грађана 2022. године. Отац Синиша је апсолвент на Православном богословском колеџу Св. Андреја Првозваног у Винипегу. Има троје деце: Алексеја, Павла и Ирину.

Историјат

Први Срби у Британску Колумбију долазе средином деветнаестог века и једни су од њених утемељивача. Махом досељени из разних крајева Лике, Херцеговине и Црне Горе започињали су свој тежак и неизвестан емгрантски живот по разбацаним местима широм Британске Колумбије. Многима је била жеља да овде проведу само неколико година, да зараде који долар како би по повратку у старе крајеве могли да купе више земље, стоке, или направе неку малу кућицу и обезбеде своје породице. Но, већина их је овде створила породице и никада се није вратила у стари крај.

У Српском дому „Плави Дунав”, на улици Хејстингс у Бурнабију, основана је Црквено-школска општина Светог Архангела Михаила, 4. јануара 1953. године. Оснивачкој скупштини присуствовало је 45 чланова, а за првог председника изабран је Стево Коњевић. Првобитна замисао, да се оснује заједничка црквено-школска општина Ванкувера и Сијетла, у току оснивачке скупштине је одбачена, а на предлог привременог председника скупштине М. Илића прихваћено је једногласно да се у Ванкуверу оснује засебна црквено-школска општина.

Предлоге коме ће светитељу храм бити посвећен дало је неколико чланова. Са највише гласова прихваћен је предлог Николе Плећаша, и за заштитника цркве је одабран Свети Архангел Михаило. Ускоро по оснивању црквено-школске општине, у горњим просторијама Српског дома урађена је капела коју је осветио епископ Дионисије, 10. јуна 1955. године.

Благослов од епископа америчко-канадског Лонгина за изградњу новог црквеног здања добијен је 14. фебруара 2002. године, а грађевинска дозвола је добијена 28. фебруара исте године. Изградња Цркве Светог Архангела Михаила у Бурнабију почела је свечано, у понедељак 4. марта 2002. године. Молитвословље за срећан и Богом благословен почетак изградње служили су сви српски свештеници из Британске Колумбије: протојереј Љубомир Радуловић, протојереј Сава Арсенијевић, протојереј Мирослав Дејанов и јереј Десимир Видовић. На Лазреву Суботу, 27. априла 2002. године, епископ Лонгин осветио је темељ цркве, уз саслужење протојереја Љубомира Радуловића, протојереја Мирослава Дејанова, протојереја Саве Арсенијевића, јереја Џона Каукакиса, јереја Десимира Видовића и ђакона Милана Пајића. У темељ, заједно са каменом-темељцем, уграђена су и четири камена донета из српских земаља: Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Далмације.

У августу 2003. године изливени су крстови за цркву и за звоник. Крстове је даровао Горан Ђашић. Крстови су овећени у недељу 31. августа 2003. године. Истог дана постављен је на звоник мали крст док је велики крст свечано постављен на куполу, 6. јуна 2004. године. Крстове је осветио протојереј-ставрофор Марко Тодоровић уз саслужење протојереја Љубомира Радуловића и јереја Десимира Видовића. Кум мањег крста био је Никола Кос, а великог Војо Богдановић из Келоне.

Зграда Српског дома продата је априла 2004. године, а новац је утрошен на довршетак радова на градњи нове цркве. Сви задужбинари и приложници овога дома су и задужбинари и приложници новоподигнутог црквеног здања.

У суботу 5. марта 2005. године освећена је новоизграђена црква, а потом се служила прва Света Архијерејска Литургија. Началствовали су митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ америчко-канадски Лонгин, а саслуживали су протојереј-ставрофор Будимир Анђелић (Флорида), протојереј Мирослав Дејанов (Ванкувер), протојереј Милован Средојевић (Кичинер), протојереј Војислав Павловић (Хамилтон), протојереј Михаил Фоурик (ПЦА), протојереј Џон Ајуб (ПЦА), јереј Николај Кондратјев (ПЦА) и надлежни парох јереј Десимир Видовић. После Свете Литургије је освећен и оближњи Српски културни центар. Чин освећења извршио је Митрополит Амфилохије уз саслужење протојереја Милована Средојевића и јереја Десимира Видовића.

Иконостас Цркве Светог Архангела Михаила у Бурнабију урађен је у раскошном дуборезу у радионици Манастира Тврдош у Херцеговини. Иконостас је израђен од ораховог дрвета посебно намењеног за израду иконостаса. Сви украси и детаљи рађени су по угледу на дуборезе из древних православних цркава. Царске двери су урађене по узору на једне од најлепших царских двери, оне у Манастиру Хиландару. Осим иконостаса, од истог дрвета исти мајстори урадили су и две певнице и два трона (епископски и Пресевете Богородице). Новац за иконостас даривало је Коло српских сестара „Косовка девојка”. Почетком 2005. године, иконостас и тронови цркве богато су украшени иконама. Иконопис је извео сликар Мирко Тољић из Никшића, декан Ликовне академије у Требињу. Приликом избора иконописца за цркву прикупљено је више понуда. Мирко Тољић је дао најповољнију цену, а квалитет његовог дела оцењен је веома високо. Иконостас и тронове краси 26 икона различитих величина. Све иконе урађене су по ерминији. Највећи дародавац за иконостас била је породица Стеве и Велинке Кос. Посебну вредност у цркви има икона Господа Исуса Христа из 18. века. Икона је урађена у Русији, у московском крају. Купљена је у Лондону, у Енглеској, од стране браће Вуковића који су живели у Венецији и ту су држали продавницу уметничких дела и старина. У Америку је дошла посредством Јове Крнете, Србина који живи у Чикагу и који се бави увозом уметничких дела из Европе. Јово Крнета би иконе и црквене предмете задржавао, не би их стављао на даљу продају, већ би их радије поклањао православним црквама или чувао за себе. Ову икону сачувао је као посебну драгоценост да би поклонио Цркви Светог Архангела Михаила 2005. године, а за покој душе свога брата Павла, који је живео и упокојио се у Ванкуверу те исте године.

Српска библиотека при цркви основана је 2007. године и за кратко време набављено је око хиљаду књига и неколико стотина видео касета.

Црквено-школска општина Светог Архангела Михаила у Бурнабију налази се у саставу Епархије канадске од маја 2009. године и одлуке Светог архијерејског сабора о арондацији епархија и парохија у Северној Америци. Црква је први храм из некадашње Новограчаничке епархије у којем је по уједињењу епископ канадски служио Свету Литургију.

Црква је украшена са три мозаика. Два се налазе изнад главних улазних врата цркве: Господа Исуса Христа и Светог Архангела Михаила, а трећи, Светог Архангела Михаила, налази се изнад улазних врата у црквени објекат. Мозаике је урадио Бошко Радуловић, 2010. године.

Црквено-школска општина Светог Архангела Михаила била је домаћин 31. годишње скупштине Епархије канадске у фебруару 2013. године.

Црква је 2018. и 2019. године имала велику реновацију, поправљајући кров и мењајућу прозоре. По завршетку реновације постављени су нови витражи у цркви, а у припреми је фрескопис.

Организације и удружења

Црквено-школска општина Светог Архангела Михаила је колевка многих српских организација које делају за добробит овдашње српске заједнице као што су Коло српских сестара „Косовка девојка”, Српска народна одбрана – огранак „Дража Михаиловић”, Фолклорна група „Млада Србадија”, Фудбалски клуб „Бели орлови”, Српска школа „Свети Василије Острошки”, Црквени хор „Обилић”, новине „Српске земље” и Мисионарско друштво „Свети Висарион Сански”.