Црква Светог Саве у Ванкуверу

Август 11, 2020 - 10:54 Ажирирано: Септембар 9, 2025 - 15:45

Црква Светог Саве у Ванкуверу

Адреса: 505 East 63rd Ave. Vancouver, BC, V5X 2K3

Веб-страница: www.svetisava.net

јереј мр Вук Милишић (старешина храма)
Парохија: Прва ванкуверска парохија
Број телефона: (778) 957-9991
Имејл: vuk_83@yahoo.com

Свештеник мр Вук Милишић рођен је 19. фебруара 1983. године у Требињу, гдје завршава основну школу „Вук Караџић”. Године 1998, по благослову тадашњег епископа захумско-херцеговачког г. Атанасија (Јевтића), уписује Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу коју завршава као одличан ученик. Након школске године проведене на Београдском богословском факултету одлази на Православни богословски факултет Светог Саве у Либертивилу (САД) гдје успјешно дипломира 2008. године. Након завршених основних студија одлази на постдипломске студије на факултет Часног Крста у Бостону, у склопу чега похађа предавања на универзитету Харвард. Школску 2009/10 годину проводи у Атини, на Философском факултету атинског универзитета изучавајући грчки језик, културу и традицију древног грчког народа. По повратку из Грчке обавља дужност секретара епископа захумско-херцеговачког и приморског. У децембру 2011. године од Светог архијерејског синода СПЦ бива постављен на дужност професора у Богословији Светог Петра Дабробосанског у Фочи у којој предаје и обавља дужност главног васпитача наредних шест година. Рукоположен је у чин ђакона 2. јануара а за свештеника 7. фебруара 2016. године од стране епископа захумско-херцеговачког г. Григорија. На личну молбу Светом Архијерејском Синоду разрешен је дужности професора у богословији 2018. године када постаје клирик Епархије канадске у којој служи као свештеник у граду Ванкуверу (Британска Колумбија). О. Вук је магистар богословских наука. Ожењен је супругом Миљом рођ. Дабић, доктором стоматологије. Поносан је отац три сина: Петра, Лазара и Павла.

јереј Марко Радмановић
Парохија: Друга ванкуверска парохија
Број телефона: (604) 600-2922
Имејл: markoradm@yahoo.com

Свештеник Марко Радмановић рођен је 1985. године у Вуковару, од родитеља Драгана и Милене рођ. Радмановић. Рукоположен је у чин ђакона на Покров Пресвете Богородице 14. октобра 2011. а у чин свештеника у недељу Светих Праотаца, на дан Светог Спиридона, 12. децембра 2011. године. Његово Преосвештенство епископ канадски г. Георгије поставио га је, од 1. марта 2012. године, за свештеника при Цркви Светог Саве у Ванкуверу. Благословом епископа Георгија ступио је у свету тајну брака са својом изабраницом Драганом рођ. Тубоњић из Ватерлуа, Канада.

Историјат

Почеци

По многим историјским и летописним записима, досељавање Срба у Британску Колумбију може се поделити у неколико периода. Први – као почетак досељавања може се узети сам почетак 20. века или период пред Први светски рат. То је период када Срби почињу да се досељавају и на просторе Британске Колумбије, у рударска насеља и у места где су биле фабрике за прераду дрвета. Из економских и социјалних разлога. Други – период између два светска рата, нарочито између 1926. и 1928. године – из економских разлога. Такође и у сам Ванкувер са ближом и даљом околином, српска емиграција је долазила у све већем броју. Трећи – после Другог светског рата – политичка емиграција. Четврти – раних 70-их година двадесетог века – из економских разлога. Пети – можда најбројнија емиграција узрокована ратом на просторима бивше Југославије досељава се у Канаду у периоду од 1991. до 1999. године. Рачуна се да се само у овом периоду у Ванкуверу и околини населило 8.000 до 10.000 Срба.

Још од поделе Српске православне цркве на северноамеричком континенту, осећала се насушна потреба стварања правилне црквене заједнице на западној обали Канаде. Први састанак је сазван 23. фебруара 1969. године у хотелу Џорџија у Ванкуверу. Самоиницијативни одбор мале групе Срба, сачињавали су: Милош Машковић, Душан Машковић, Мирко Солдат, Михајло Зекић, Душко Милошевић, Добривоје Пауновић и неколицина других, договорили су се да закажу јавни састанак ради оснивања српске православне цркве са опредељењем припадања Српској Патријаршији. На састанку су донете три важне одлуке:

да се оснује српска православна заједница у жељи да се православна вера шири, хришћанском љубављу и поштовањем према свима другима;
да се обезбеди грађевински фонд за изградњу храма и умножи чланство пуног одушевљења за остварење плана;
изабран је Управни одбор од седам чланова са пуним правима.

Касније је решено да се ступи у везу са Његовим Преосвештенством Епископом источноамеричким и канадским господином др Савом (Вуковићем) са седиштем у Кливланду, Охајо. Пре првог доласка у Ванкувер, Епископ Сава у преписци поручује православној заједници: „Молим вас све именом Господа нашег Исуса Христа, уз кога је душа српскога народа чврсто везана заслугом нашег Светог Саве, да се старате за Цркву Његову онако како то доликује онима који су Христови не само по имену, већ и по животима својим, и да је унапређујете жаром првих хришћана. Нека Господ разгори у срцима вашим љубав за Њега и Цркву Његову онако као што је на дан Свога Васкрса разгорео својим сапутницима у село Емаус (Лука 24, 32), јер је речено да само они који гору могу и друге запаљивати.” Његово Преосвештенство Епископ источноамерички и канадски др Сава допутовао је 26. септембра 1969. у вишедневну посету где је богослужио и учествовао на конференцији Црквено-школске општине Св. Саве. Посета је била корисна, допринела је сузбијању и решавању проблема с расколом који је у Северној Америци тада владао већ седам година. У међувремену, док заједница није купила зграду, отац Крсто Рикић је служио Свету литургију у здању Англиканске цркве на улици 2950 Лаурел у Ванкуверу, а заједница је припремала ручкове (агапе) после молитве.

Куповина цркве

Прву радосну вест у заједницу донели су господин Александар Матић и госпођа Вера Скокин јавивши да су пронашли и видели зграду цркве која је на продају. Убрзо је донесена једногласна одлука да се купи црква са салом на 505 East 63rd Avenue у Ванкуверу. Раније је то била Јунајтед црква, која је подигнута 1913. године (само данашња сала) а други део храма садашње цркве дограђен је 1937. године. Храм Св. Саве са салом је преведен званично на име Цркве 10. фебруара 1970. године. Све што је било потребно за богослужење, послато је из најближе парохије – из Сакрамента, Калифорнија. „Ова ЦШО Успенија Пресвете Богородице је помогла у моменту када је помоћ била најпотребнија”, рекао је прота Крсто Рикић, захваљујући се узорном свештенику проти Миладину Гарићу, пароху из Сакрамента. Дуг и хипотека на Цркву Св. Саве и салу су коначно исплаћени 26. фебруара 1979. године, када је први пут у канонску посету дошао Његово Преосвештенство Епископ источноамерички и канадски г. Христофор из Еџворта, Пенсилванија.

Реновирање цркве

Акција за реновацију храма и припрему за освећење, започета је договором добровољаца да израде олтарску апсиду, часну трпезу и иконостас. Преправили су олтар, хорску бину и комплетно доњу трпезарију. Елан је био на високом нивоу, тако да се све урадило што је било замишљено и договорено. Живопис на престоним иконама су дело уметнице Дите Цвитановић и Агнес Наумовић. Академски сликар Владета Петровић живописао је Старозаветне мотиве у доњем делу иконостаса и ликове Светих апостола. Крст на врху цркве је направио и поставио брат Бранко Велеглавац.

Освећење храма

Обред освећења храма учинио је 25. јула 1971. године Његово Преосвештенство Епископ источноамерички и канадски др Сава из Кливланда, уз саслужење протојереја Миладина Гарића из Сакрамента, јереја Богдана Зјалића из Калгарија, јереја Крсте Рикића, и протођакона г. Стевана Степанова, секретара Црквеног суда. У овом периоду купљена су звона из фонда „Светомир Матић” да би позивала верни народ на света Богослужења, наглашавала најсветији тренутак Св. Тајни, и поздрављала наше највише црквене великодостојнике, и оглашавала покојнике. У доњој просторији испод цркве основане су три канцеларије, и учионица за децу и омладину, као и библиотека.