Црква Светог Саве у Едмонтону

Црква Светог Саве у Едмонтону

Адреса: 12904 112 St NW Edmonton AB, T5E 6J1

Телефон: 905-560-0563

Веб-страница: www.edmontonserbs.com/pages/st-sava-church

Имејл: serbianchurchedm@gmail.com

Свештеник: протојереј-ставрофор Десимир Видовић (старешина храма)
Парохија: Јужноедмонтонска парохија
Број телефона: (587) 988-5512
Имејл: desimir2222@gmail.com

Прота Десимир Видовић рођен је 29. маја 1968. године у Грабовици, од оца Милорада и мајке Стане рођ. Стевановић. Основну школу завршио је у Грабовици 1983. године. Богословију Света Три Јерарха у Крки завршио је 1988. године, а потом одлази у војску. Богословски факултет у Београду уписао је 1990. године. По избијању рата у отаџбини, 1992. године, напушта факултет и одлази у ратом захваћено подручје. Постављен је за вероучитеља 2002. године у основној школи у Чајничу. У чин ђакона рукоположен је у Краљеву 28. фебруара 1998. године. У чин свештеника рукоположен је у манастиру Стублу код Краљева 1. марта 1998. године. Свети чин рукоположења обавио је епископ Никанор. Од септембра 1999. до јуна 2001. године био је парохијски свештеник у Руменци код Новог Сада. У септембру 2001. године постављен је за свештеника при Цркви Светог Архангела Михаила у Ванкуверу. Дугогодишњи је уредник новина „Српске земље”. На освећењу нове цркве 5. марта 2005. године додељено му је звање протонамесника од стране епископа Лонгина. Епископ канадски Георгије унапредио га је у чин протојереја, 21. новембра 2010. године. Ожењен је Јеленом, рођ. Стјепић, из Вишеграда. Имају троје деце: Михаила, Анастасију и Гаврила.

Свештеник: јереј Његош Перковић
Парохија: Северноедмонтонска парохија
Број телефона: (780) 707-1977
Имејл: fr.njegos@gmail.com

Отац Његош рођен је на Илиџи код Сарајева 13. јануара 1993. године, од оца Жељка и мајке Сретене. Од 1998. је са породицом у Канади. По благослову Његовог Преосвештенства епископа канадског Георгија уписао је 2008. године Богословију Светог Петра Дабробосанског у Фочи. Благословом епископа Георгија уписао је студије на Богословском факултету Светог Саве у Либертивилу 2013. и завршио 2017. године. По благослову Његовог Преосвештенства епископа средњезападноамеричког Лонгина, магистарске студије уписао је на Универзитету Светог Владимира у Њујорку 2019. и завршио 2021. године. Његово Преосвештенство епископ источноамерички Иринеј га је рукоположио у чин презвитера, 15. октобра 2023. године у манастирском храму Сабора Светог Архангела Гаврила – Нова Марча, у Ричфилду, у држави Охајо.

Историјат

Током деветнаестог века први Срби су долазили у западне делове Канаде, и насељавали се на простору данашњих провинција Алберте и Саскечевана. О првим почецима наших предака у ове крајеве мало се зна. Први досељеници насељавали су се по раштрканим местима простране канадске прерије. То је био један од разлога зашто је Србима узело доста времена да организују своју заједницу. Прва српска црквено-школска општина на овим просторима основана је 1912. године у Риџајни (Саскачеван), где су се скрасили српски имигранти махом из Баната. Познато нам је да у Алберти, тридесетих година имамо веће српске заједнице у Едмонтону, Едсону, Кадомину, Мерколу и Џасперу. Потомци тих досељеника на ове просторе и сада живе у Едмонтону и осталим местима Алберте. У овом периоду у Алберти је октобра 1937. године у Кадомину регистрован огранак Српског народног савеза под именом „Српски радник”. Није нам познато колико дуго је постојао овај огранак Српског народног савеза ни које су биле његове активности.

По завршетку Другог светског рата Срби из мањих места провинције Алберте селе се у Едмонтон и Калгари, који се у овом периоду увелико насељавају и сада су милионски градови. Такође у овом периоду Срби из отаџбине наставили су да се досељавају у ове крајеве. Тако да у овом периоду имамо веће српске заједнице у Едмонтону и Калгарију као и мање заједнице у већ поменутим местима у Едсону, Кадомину, Мерколу, Џасперу као и у Медисин Хату, Летбриџу, Ред Диру, Форт МекМурију, Гренд Прерију и другим мањим местима. Најбројнија српска заједница у северном делу Алберте по завршетку другог светског рата је Едмонтон. Још 50-их година прошлог века Срби су покушавали да боље организују своју заједницу у овом граду, али је ишло доста тешко. Тих година покушавало се основати фолклорно друштво, црквено-школска општина и друге организације али ти покушаји нису били успешни. Први пут Срби су организовано прославили Божић 1956. године у пољској сали. Прва црквено-школска општина основана је 1961. године у кући Јосифа Јањића, коју су регистровали код државних власти тек 1967. године.

Почетком седамдесетих година долази до разлаза и оснива се садашња Црквено-школска општина Светог Саве, у просторијама Румунске православне цркве. Црквено-школска општина је регистрована код државних власти 3. августа 1973. године. Од тада српска заједница из године у годину бележи велики напредак. Тако да одмах по оснивању црквено-школске општине основано је и Коло српских сестара „Косовка девојка” при овој црквеној општини као и српско фолклорно друштво „Опанак” а касније и српска школа „Јован Јовановић Змај”. Све ове црквене подорганизације до данас су веома активне на очувању српског језика, вере, културе и обичаја.

Осамдесетих година прошлог века, Црквено-школска општина купује земљу за изградњу цркве. После краћег времена показало се да то земљиште није повољно за изградњу цркве те га продају и купују ново земљиште на бољој локацији и ближе центру града. На новокупљеном земљишту подижу цркву Светог Саве која је изграђена у стилу Моравске школе из 14. века. Цркву је 13. септембра 1987. године осветио Његово Преосвештенство епископ канадски г. Георгије, уз саслужење о. Василија Томића, о. Мирослава Дејанова, о. Вукића Атанасковића, о. Боже Бакајлића, о. Олега Котијева и о. Никодима Прибојана. Хор Руске православне цркве Свете Тројице у Едмонтону је појао док је поворка улазила у цркву. Кум на освећењу цркве био је г. Марко Шћепановић. Након молитава, верни народ је пратио владику у литију око цркве. Владика Георгије је носио свете мошти Светог мученика Лазара Косовског. По уласку у цркву, мошти су положене у свети олтар. По завршетку Свете Архијерејске Литургије, владика Георгије је уручио неколицини представника верника званичне грамате за њихов предан рад. Марко Шћепановић је награђен за своју дугогодишњу посвећеност циљу изградње српске цркве у Едмонтону, Смиља Спанаћевић је награђена за своју неуморну борбу да Марков сан постане стварност, Вуксан Обрадовић је примио награду као председник црквено-школске општине када је сама изградња била у току, а четврти добитник је био Анђелко Бановић, који је израдио и поклонио почетни иконостас и који је заједно са својом мајком Росом био дародавац црквеног звона. Након тога, верни народ се окупио у хотелу „Мејфилд” на свечаном банкету. На банкету је било присутно преко четири стотине људи. Поред представника свих нивоа власти и сестринских цркава, присуствовали су гости из целе Канаде, укључујући Хамилтон, Винипег, Торонто, Нијагарине водопаде, Летбриџ, Рејдијум Хот Спрингс, Ванкувер и Калифорнију. Одборник Рон Хејтер говорио је у име градоначелника, покрајински министар за енергетику Лес Јанг говорио је у име покрајине, а Стивен Папроски представљао је савезну владу и донео поздраве премијера Брајана Малрунија и прве даме Миле Малруни.

Године 1995. почела је изградња црквене сале и парохијског дома на црквеном имању. Освећење црквене сале обављено је 20. априла 1996. године. Свети чин освећења извршио је Епископ Георгије, а кум на освећењу је био Свето Милановић. Изградњом парохијске сале као и парохијске куће, Срби у Едмонтону нису ставили тачку на даље радове. Ратна разарања и невоље прогнаних Срба, са простора бивше Југославије, довеле су многе породице и на ове просторе. Број православних Срба се вишеструко повећао. Био је то нови изазов како за свештеника оца Драга Кнежевића тако и за црквену управу. Захваљујући труду и залагању целокупне заједнице постигнуто је много. Ових година је посебна пажња посвећена раду са младима. Подрумске просторије парохијске сале су сређене и омогућен је несметан рад школе српског језика и фолклорног друштва. Школска учионица је опремљена са потребним намештајем. Млади фолклораши су добили свој простор за пробе а нашло се и простора да се формира и библиотека „Вук Караџић”. Окупљање је постало традиционално петком увече и траје и дан данас.

Поред рада на културно-националном плану ни црквено градитељство није занемарено. Дужности чланова црквене управе све више се прихватају млади и скоро придошли Срби који дају нови подстицај за даље радове. На цркви су уграђена нова врата. Такође треба истаћи велико залагање и труд на покривању цркве бакром 2008. године, чиме је решен дугогодишњи проблем са кровним прекривачем и прокишњавањем. Следеће, 2009. године, у цркви је уграђен гранитни под. Радови на улепшавању цркве нису остали незапажени од стране верника, који у све већем броју присуствују светим богослужењима. Следеће, 2010. године, у Едмонтону је одржана Епархијска скупштина. У лето исте године, дугогодишњи парох, протојереј-ставрофор Драго Кнежевић, одлази са парохије едмонтонске. За новог пароха, благословом Његовог Преосвештенства епископа канадског г. Георгија, постављен је протојереј-ставрофор Драгомир Нинковић са 1. октобром 2010. године. Крајем месеца априла 2012. године преставила се у Господу, уважена и надалеко поштована, госпођа Смиља Спанаћевић. Госпођа Смиља је оставила дубок и неизбрисив траг у српској заједници у Едмонтону и била њен лидер дуги низ година. Добротом и прилогом г. Милана Мрђеновића из Едмонтона, црква је током 2013. године добила нови иконостас у дуборезу који је израдио г. Никола Рибић из Бањалуке. Коло српских сестара „Косовка девојка” даривала је цркви Христову гробницу и Владичански трон, рад истог уметника. Иконе за иконостас урадили су иконописац Драгомир Марунић из Београда уз помоћ сина Немање и Драгана Станковића.

У лето 2014. године, дотадашњи парох протојереј-ставрофор Драгомир Нинковић одлази са парохије едмонтонске. За новог пароха, благословом Његовог Преосвештенства епископа канадског г. Георгија, постављен је протојереј Десимир Видовић са 1. августом 2014. године. У пролеће 2015. године тачније од 21. априла до 11. јуна фрескописана је унутрашњост цркве. Фрескопис су урадили протомајстор Драган Марунић, Немања Марунић и Драган Станковић. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, администратор Епархије канадске, у петак и суботу, 12. и 13.  јуна 2015. године, посетио је ову најсевернију српску заједницу и парохију Светог Саве у Едмонтону. Ово је прва посета српског патријарха граду Едмонтону и провинцији Алберти. У суботу 13. јуна, Његова Светост је уз саслужење протојереја-ставрофора Василија Томића, архимандрита Филипа Сперанза (Православна црква у Америци), пароха калгарског и архијерејског намесника западноканадског протојереја-ставрофора Обрада Филиповића, пароха киченерског протојереја-ставрофора Драгомира Нинковића, пароха риџајнског протојереја-ставрофора Радована Марића, надлежног пароха протојереја Десимира Видовића, протођакона Дамјана Божића, свештеника Џона Каукакиса (Грчка православна црква), свештеника Мирче Панчука (Румунска православна црква), протођакона Џесија Ајзака (Православна црква у Америци) и ипођакона Ненада Војводића, одслужио Свету Архијерејску Литургију и осветио истом завршени живопис Цркве Светог Саве. Кума фрескописања је била Роса Бановић, која је чланица ове црквено-школске општине од њеног оснивања.

Током лета 2016. године постављена је метална ограда око свих црквених објеката. Током месеца августа 2020. године осликани су прозори у цркви. У петак 26. јануара 2017. године Његово Преосвештенство епископ канадски г. Митрофан дошао је у прву канонску посету едмонтонској парохији.

Парохијски свештеници

о. Вукић Атанасковић (1978–1981)

о. Радиша Нинковић (1982–1985)

о. Никодим Прибојан (1985–1988)

о. Миодраг Поповић (1988–1993)

о. Првослав Пурић (1994–1996)

о. Драго Кнежевић (1996–2010)

о. Драгомир Нинковић (2010–2014)

о. Десимир Видовић (2014–)

о. Његош Перковић (2025–)