Саборни храм Светог Оца Николаја у Хамилтону

Саборни храм Светог Оца Николаја у Хамилтону

Адреса: 149 Nash Rd. South, Hamilton ON, L8K 4J9

Веб-страница: snsn.ca

протојереј-ставрофор Драгомир Нинковић (старешина храма)
Парохија: Западнохамилтонска парохија
Телефон: (519) 503-9639
Имејл: protadragomir@outlook.com

Прота Драгомир Нинковић рођен је 12. септембра 1966. године у Сарајеву, од оца Бранка и мајке Митре (рођ. Васиљевић). Током основног школовања похађао је веронауку при Старој цркви код проте Перише Вранића. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду, 1986. године. По одслуженом војном року уписао је студије на Богословском факултету у Београду. Рукоположен је у чин ђакона 1. августа 1992. године, а на празник Светог пророка Илије, 2. августа исте године, рукоположен је у чин презвитера у Манастиру Бања код Прибоја на Лиму, од стране митрополита дабро-босанског Николаја. Служио је у Новој Вароши од 7. августа 1992. до 29. октобра 1995. године у новообновљеној Епархији милешевској. Одлуком епископа Василија (Веиновића) је премештен у Пријепоље где остаје до преласка у Епархију канадску септембра 2010. године. Током службовања у Епархији милешевској је предавао веронауку у основним и средњим школама и учествовао у црквеним радио емисијама на више радио станица. Учесник и покретач је изградње више храмова међу којима и Храма Светог Николаја српског на Коловрату код Пријепоља. Одликован је од стране блаженопочившег патријарха српског Павла правом ношења црвеног појаса у новембру 1998. године. Протојерејским чином је одликован на Богојављење 2000. године, а достојанством протојереја-ставрофора на дан Светих царева Константина и Јелене, на освећењу Пусте цркве у Сељашници код Пријепоља, 2006. године. Ожењен је Љиљаном (рођ. Крстовић) и отац је тројице синова: Дамјана, Ђорђа и Вукашина.

протојереј Ђуро Самац
Парохија: Источнохамилтонска парохија
Телефон: (905) 979-5806
Имејл: samacd@hotmail.ca

Прота Ђуро Самац рођен је у Сиску, 18. фебруара 1966. године, од оца Јанка и мајке Марије. У родном граду завршава основно и средње образовање и након одслуженог војног рока уписује Правни факултет Свеучилишта у Загребу. На катедри за уставно право дипломира 1989. године на тему Систем парламентарне владе у Великој Британији. По благослову епископа горњокарловачког г. Никанора уписује 1994. године Богословски институт при Богословском факултету у Београду и дипломира 1998. године. Са благословом епископа канадског г. Георгија уписује се у Торонту на Православну академију Светог Јована Богослова Универзитета у Шербруку. Дипломирао је 2005. године. Епископ канадски Георгије рукоположио га је у чин ђакона 2000. године у Саборном храму Светог Оца Николаја у Хамилтону и поставио за епархијског ђакона. Исте године, на Епархијском дану 26. јуна, владика Георгије рукоположио га је у чин презвитера, а 2009. године доделио чин протонамесника. Од 2005. године је на служби у Саборном храму Светог Оца Николаја у Хамилтону као парох источнохамилтонски. Са протиницом Неном има четворо деце: Марију, Луку, Дамјана и Ану.

Историјат цркве

Црква наша српска, јесте изистинска мученица, напаћена, прогоњена и многострадална. У Њене темеље су уградили своје животе непрегледно мноштво мученика и страдалника за вјеру. Страдање и прогон Српске Православне Цркве кроз вијекове било је присутно и у оним временима која би се могла назвати мирним. Са дужним поштовањем сјећамо се наших браће и сестара који су дошли на просторе Хамилтона почетком прошлог вијека и сусрели се са изазовима које долазак у нову средину носи. Непознавање језика, културе, правила и прописа, били су свакако додатна мука новим досељеницима. Али и у таквим условима постојала је свијест да ће само организована црквена заједница успјети да сачува православну вјеру, српску културу, традицију, обичаје и спријечи нестајање и асимилацију мале српске заједнице у Хамилтону. Залагањем, трудом и жртвом, мале групе Срба, настала је 1913. прва црквено-школска општина у источној Канади посвећена Св. Оцу Николају. Иако малобројни успјели су да сакупе довољно новца да купе земљиште на углу Бич и Норткот улице у Хамилтону и да саграде малу црквицу посвећену Св. Оцу Николају. Потомци тих првих досељеника, као и други Срби који су Хамилтон и Канаду прихватили као ново огњиште, одлучили су у децембру 1963. да саграде нови велелепни храм у Славу Божију, и да буде посвећен Св. Оцу Николају и да буде у пуном канонском и административном јединству са Српском Патријаршијом у Београду, под чију јурисдикцију подпада. Са ријечи се прешло на дијела. Већ у јуну 1964. освештано је земљиште на којем се данас налази Саборни храм и црквена сала. Копање темеља започело је 5. октобра 1964, а освештавање темеља је извршено 8. новембра 1964. године. А овај диван храм, симбол пожртвованости и одрицања православних Срба Хамилтона освештан је 20. јуна 1965. године. Великим залагањем вјерног народа српског ријешавани су многобројни проблеми у животу и раду црквене заједнице Св. Оца Николаја. Исплаћен је моргиџ, изграђена парохијска кућа, живописан је Св. Храм итд. И у вријеме тешких искушења последњег рата у отаџбини, прискочили смо у помоћ многострадалном народу српском, шаљући своју помоћ, прихватајући и помажући оне који су долазили из ратом захваћених подручја. Жеља за напретком учинили су да се крене у још један велики пројекат. Проширење црквеног имања. Купљено је земљиште које граничи са црквеним имањем, а на том земљишту требало би када се стекну услови да се сагради старачки дом са свим пратећим објектима и инфраструктуром. На светом храму је постављен нови бакарни кров, обновљене су учионице српске школе, промењене подне облоге у црквеној сали итд. Све ово напријед наведено свиједочи о вјери и љубави вјерног народа српског. Са вјером у Бога и одлучношћу да се успије, а залагањем и трудом сваког појединца наша заједница постиже велике и запажене резултате. Драга лица вјерног народа најљепши су украс наше светиње. Свако богослужење посјећују вјерници и Богу свемилостивом молитве узносе. То је основна мисија и назначење наше цркве и потребно је истаћи и наш духовни напредак поред овог видљивог материјаног. Кроз молитве и богослужења, свете тајне, савјете и разговоре са свештеницима, вјерници налазе укрепљење и утјеху у мноштву искушења којима су изложени у свакодневним животним изазовима. Молимо се Господу Богу и Св. Оцу Николају да нас укрепи и умудри како бисмо још боље радили и напредовали. Да нам дарује слоге и снаге, храбрости и мира, вјере, наде и љубави, како бисмо још боље сведочили нашу свету православну вјеру.